Београдске општинске новине

346

немачки ђаци од 1813 и руски од 1845 почегае се одушевљавати споменом својих старих. Настаде утакмица, ко ће пре у моду увести старе обичаје, но шње н практике. Приман и слављен у свима словеноФилским круговима, млади Катков брзо освоји једну од нрвих катедара нетроградског универси тета, катедру философије. Иабор међу тим, није био најсретнији. Претерано осетљив и нервозан а подложан кријностима и оптимизма и песимизма, Катков иаје никада у себи имао штоФа за ФилосОФа. Рођен да воли или да мрзи, он није могао бити нигда ладан и непристрасан. Као жесток полемичар и ненадмагаан чланкописац, он није могао резоновати већ само адвоцирати. Али омладипа се баш и лепи за тако нем рпе природе. Благодарећи њеном одзиву Катков постаде читав М ишле правослдвне и царске Русије, и као такав уплагаи самодржца Николу, који није марио за такве савезнике. Годи е 1850 изађе указ којим се у целој царевини укидају катедре ФизосоФије и замивују преаметима теолошким ко.је ће и кључно предавати православни свегатевици. Кажњен овако неправедно Катков се вратиу своју Москву и ту остане до смрти. Он најпре покуша (1813) са издањем једне ,, Студије најстаријег иериода јелинске философије" , ала с тим млого не успе. Природа је њега сгворила била за новинара Исте године буде му поверено уредништво једног бедног листа без интереса и претплатника: „ Московлких Вједомости ." И то беше његов спас. Три године доцније (1856) добије и уредништво „Ру.ског Вјесника. и Час славе Катковљеве беше дакле куцнуо. По целој Јевропи, Русију једео изузев, рево луција од 1848 год. прошла је као бура. Она је била већ свуда и побеђена и ^гушена. Али Катков, раскинув за саагда са либерализмом своје младости, узе у руке неро заједљиве вроније, сарказма па чак и денунцијације, да с њоме иапастује оно мало ру ских либерала што још сањаше о уставу. Инглеска као прва која је увела тај систем владавине у Јевропи била је, дабогме, крива свему злу. Нити је Катков, у апсолутистичкој му ревности прсоао да удари и на саме страдалнике политичке, на своје другове по таленту као ва једног Достојевског, Вер нишевског, Херцена. Него, иекрсоше и пове опас ности за стару Русију, његова идола. Војске јевропске ударише на Севастопољ, и то баш у часу, кад се у земљи дизаше протест протвву гвоздене руке Николине. Катков се очајно борио и иротиву занадне штампе и противу домаћих реФорматора. Али — узаман. Севастопољ паде, и с њиле стара Русија,

а слобода би дата мужнцпма 1855 — 18(12. Дотле. (до 1863 године) Катков није знао за популарност.. Та година (1863),донесе му је. Пољска беше устала Ј на глас Лангијевића. Русија Александра П ог и Гор-" час ва, бојећи се онште побуне и нове коалиције,. оклеваше. Тада Катков са нечувеном смелошћу стави 4 се на чело руска нар'>дна покрета. Надмашајући у жестини и најжешће органе : ападие штамне. он ио- ? зиваше владу да чини «воју дужцост, узбуни јавно, мњење раздражи масу, пркосећи и ругајућн се ммнистрима што се боје од Јевропе. Свако дело вешан.а бунтовника од странетако званог , џелата Муравијева", који терором Вилну покри, Катков је хнаиио и славио. Он је гњевно тражио нова вешала, схре- . љања и прогонства. И доиста, овај бесни вегар узбурка цео народ , н тера из пера . Горчаковл.ева. ^ оне оштре окружнице и разби оклев <ње Александра П-ог. Од то доба Катков је био најомраженији чо- ; ; век у Јевр. пи, али и најпопул рнији човек.у Ру,рији. Иоследње године његова живота излишно је, готово и спомињати —- тако су оне, нознатс. Ко није чуо на нрилику, за оне красноречиве анеле н.егове у корист „јужзе браће, Црногораца, Србијанаца и Бугара, а који најпосле изађоше на рат оД 1877. ,Је ли потребно гов г рити о отварању у. Москви, оног класичног завода, „царевићев г Јицеја", коме оп из ради ирограм. данас предмет под^ажавања у свима гимназијама наревине, и где стара класична настава замени модерну и проФесијоналиу. Катков је пода зио са тачке: да нау$е ввде .атеизму у религији и. ,, либерализму у политици. Он је, дакле, ишао да их, , замениучењем мртвих језика, руекој омла ини вгома ; мрских. Па да ли је успео? У нраву смо еумњати, . јер никада нихилизам није био распрострањенији по , университетима руским но што је од увођења нро- , грама Катковљева, На послетку, остаје вам да кажемо коју о Ка : тковљевој војни противу Немачке, војни. којој смисао ваља добро ухватити, и којој се сувите значаја. нридаје тамо на Заиаду, Цела је истина да је од 1880 гоД. Катков толико пута корио г. Гирса, као раније и кнеза ГГрчакова, за његове претеране учтив сти, према Нем цима. У словенску му поносу, Катк в се бунио прот^ву успеха једног суседаог и неодољрво суиариичког царства Још у 1863 год. он је дизао свој глас у коцист Данаца. А у 1870 бранио де норажену Француску, али ие из пријатељства пр.рма њој већ ис суревњивости према иобедиоцу, Не треба, међу тим, заборавити да му с» и цаступи галоФилства нису метали да одобри 1873 године тррјецар- ,