Београдске општинске новине

592

а кад је тражи, он ће је увек и наћи. За то молпм вас не мојте њега бирати Г. Прелседтк. Господо, ја мислим, да не треба стра ховати; то су људч стручни, и порсд г. Мише Марковића и г. Андоновића ми бирамо још двојицу као донуну (Чује се : да узмсмо г. Дамњановића.) Дакле нристајете ли, госнодо, да узмемо г. Милоша Дамњановића? [(Кристајсмо ) Кога мислите још другог? Г. Стева ДобривојевиИ. Ја мислим да узмемо г. Јоцу Јовановића, који је одличан енжењер иаш. Г. Председник. Пристајете ли, господо, да умолимо и г. Јоцу Јовановића да уђе у ову комисију ? (Пристајемо.) У свеви с овим решењем, ја бих изнсо један нредлог, и желим да чуЈем вашу оцену. Ја мислим да тим стручним људима, члановима комисије, треба да одредимо неку дијурну, кад имају рад. (Чујо се ! нема сумње.) У тој комисији имамо и 4 одбориика. Ја мислим да г,г. одборници треба да раде то безплатно по својој дулшости, а уверен сам да ти одборвци, као нестручни људи неће имати толиког носла колико стручнији у овој комисији. Посао стручњака ће бити: да повуку нивелету, да обилазе разна места и т. д. Г. Васа ДучиК. Ја сам за то, да се .да свима члановима. Кад и одборници с њима заједпо врше дужност онда треба и њима д&ти, а не да они иду као нандури. Г. Председник. Господа одборници као нестручни људи у овоме раду неће имати толики посао као стручњаци, Сем тога било би чудновато да у једној комисији одрећујемо награду одборницима, а стручни људи у овој комисији немају дужности да нам иомогну, и могу се одвојити од одборника у тој комисији. Ако би се одредила ди* јурна тим оддорницима, који су у тој комисији, онда би требало у свакој комисији одређивати дијурну где су одборници изложени великом послу, као на нр. члановима ко мисије за издавање тапија, и кад њима еисмо дали награду, не треба ни овде. Г. В. ДучиИ. Ако има одборника енжењера, онда да одредимо њих и да не плаћамо дијурну, на пр. да узмемо г. Мих. Крстића. (Чује се: он не може да се прими због свог великог посла.) Г. Првдседнин. 1\;сподо, ја мислим да ће сваки састанак тих стручњака бива нлодан, и да ће они заслу жити паграду, коју им будемо одредили; они ће бити окунирани са више сахати рада, мораће цртати, док они други чланови — одборници само ће своје мишљење дати. Г. Димитрије НаумовиК. Треба им одсеком дати. Г, Председник. То не може да буде. Г. Чађевић није повукао ннвелету. Комисија ће имати да повуче и нивелету. Сад ми имамо повлачење никелете у појединим улицама. Тај ће посао комисије трајати може бити више година јер комисија не може сад одмах то свршити. Г. Димитрије НаумовиЛ. Молим вас господо, је ли ио уговору обвезан госн. Чаћевић да повуче нивенету. Г. Председник. То је дулшост његова, али како ће та комисија имати да оцени нивелете, то је г. Чађевић мишљења, да би посао био краћи ако би се он најпре с' ко-

мисијом споразумевао о нивблети гта је после — по спо разуму — повлачио. Ја држим да његово мишљење има разлога. Да се вратимо сад иа питање награде стручпим члановима комисије. Ја држим, да треба да им се да. Г. Стевхн ДобривојениЛ. И ја сам за то. Г. В. Д \јчић. Иа јесте ли па чисто с тим, хоће ли сви чланови комисије добити награду. Кад ви кажете да су нестручњаци, онда на што ће тамо. Г. Председник. Молим вас г. Дучићу не мојте узети за прекор; они су енжењери, разумеју ту ствар боље оценити с техничке стране, но што ће бити кадар и један од нас. Г. Васа ДучиИ. Онда ја мислим да сам/ енжењери раде. Г. Председник. Одборници су потребни да оцене"'другу страну, страну оштете, која би се чинила појединцима нивелацијом. Г. В. Дучић. Пошто ће то долазити пред одбор. тамо би само дангубили. Г. Председник. То ја питање решено, а ову ствар стављам на гласање. Мисле ли господа, да наградимо стручњаке, која ће прегледати планове. (Чује се: нема нас довољно на броју за решавање те ствари.) Заиста, г^сподо, како нас нема довољан број, то да је изнесем за пунију седницу. (Тако је.) А избор комисије остаје ? (Остаје) Молим вас, хоћете ли да нрегледамо правила за ђубре. Она су кратка, била су толико пута на дневном реду, па т.како не може да дође до резултата. (Чујг се: не можемо, кад нема довољан број.) Ако ћете обећати да ћете доћи у суботу, онда да оставимо. (Доћи ћемо. Заисга, го сподо, по обиму су иравила мала, али уверен сам да ће то нитање изазватл велику дебату, пошто је комиеија из нела неке новиие, што се тиче начииа, како ће се осигурати концесионару, нанлата, и за то да оставимо ову ствар за идућу седницу. Сад имамо, госнодо, један ир?длог од нашег контролора на кантару. Наш контролор на кантарима г. Јован Поповић предлаже ди за ову еезону, кад је велики промет са шљивама и храном на малој нијаци набави оншгина неколико амала, који ће шљиве и брашно преносити, за којс ће општина наплаћивати извесну малу такеу при мерењу шљива, брашна п т. д. Да вам ирочитам његов иредлог: (Чита) Дакле плаћаћс се ам-лима 2 н. дин. од џака. Овим ће се учинати велика олакшица ири самом мерењу. Г. Ј. МилановиК. Како је до сад било без њих. (Чује се: општина пема никакве користи, а чини се олакшица трговцима; општина ће наплаћивати те две паре за амале.) Иа добро, смемо ли ми то да нанлаћујемо? (Чује се: смемо) Г. Милутин МарковиИ. Овде се амали узимају за услугу, а пе за мерење, а -услуга се свагда мора наплаћивати. Г. Ма ојло Клчдис. Дакле, за пет џака плаћаће се 10