Београдске општинске новине

396

Г, Дим. МилованоаиЛ остаје при своме мишљењу да је данас буџет Фактички први пут изашао пред одбор и да по томе треба 21 члан да дође па да се он нуноважно реши; јер први пут само је изабрана комисија да га нростудира а није на једна више реч пала о самом иредмету. Г, Стеван ДобривојевиК на страни је г. НетровиНа, дакле да је буџет данас по други пут изнешен, и по што је два иута долачио на дневни рсд, находи да се може нриступити решењу, па аато предлаже да се најпре на челно одлучи то питање, о коме се води реч. СојЛ. Сганновић одобрава нотиуно и рсФерат и пројекат буџета и како сс не слаже са г, Миловановићем )\а јс на дневпоме реду нов предмет, ипгге да се одмах приступи одлуци : усвајали се нредложени буџет или не. Г. ПрвАседпик изјављује да не мозке доаустити да се гласа о томе можа ли се буџет у данашњој седници и без 21 члана решити , јер на случај негативне одлуке, морала би пасти сва досадања радња одборска изседиице у којима није било на окупу по 21 члан. Међу тим обраћа нажњу одбора на то да и нословник и закон јасно онредел>ују шта је стари предмет кад каже: онпј предмет, који је био већ једном раније на дневноме реду, може да се пуноважно реши и са трећином одборника. Дакле чак и онда није нужанвећи број када је предмет само био на дн вноме реду, (уписан у 'листу старе ссднице), па макар у тој седници не била ни реч о њему. Г. Виса ДучиК нристаје да се решење буџета одложи га пунију седницу. Но како сем г. г. Миловановића и Дучића ник > од г. г. одборника није био мишљсња да се буџет не може данас да реши и ако је био једном на дневноме реду г. председник је ставио на гласање питање ; одобрава ли одбор, по реФерату комисије, поднесени пројект за буџет онштине 1886/7 године, и како се нико није јавио к&о противан, огласио је да је одбор једногласно одобрио: поднесени му пројект за буџет онштине ове 1887 године, рачунећи његову важност од 1-ог новембра ове 1886 те године. Ниеу гласили : г. Д. Миловановић (отишао раније) и г. В. Дучић Сем ове одлуке, одбор је изјавио жељу, да г. председник н >ради на томе да се што аре оконча радња но реског одељка и тај нерсонал или редуцира или унотреби на друге послове, пошто је пореза нрешла у државне руке, те општина нема потребе да и даље задржи исти нерсонал ; даље, да се свима одборницима шаље бесилатно општински лист; и најзад да ее нова места : чувари пу•гсва одмах понуне и удеси што је нужно како би ти чуварн почели водити нужан надзор над насипима, сиреча вали њихово кварење, као и онрављали све ситније штете зс које није нужно тражити нарочитог предузимача. Бр. 230. Саопштена акта, којима се траже уверења о владању, имовном и задружном стању Николп В<јнови %а и ПавЛ '. ЗдравковаИа , и одбор је но саслушању акта изјалзис: да не цознаје ни јсдно од ових два лица. —

НЕСЛУЖБЕНИ ДЕО ПИСМА ИВ Г.УСИЈЕ (п®.ри:сзсо1л ,,Оолеј".у) Нстроград 27 апгуста 1877 год. Источна криза Као што сам вам у последњем пиему папоменуо, да ће се ваплет руско-бугарски изменути, оп се протеже и отежава. У овоме часу, није пигае борба између цара и Кобурга; оаа је између цара и султана. Околина Гирсова ноказује се' врло л.ута иа Турску, која би могла добро нлатити за свога бунтовног вазала. Потврђује се да је руска дипломација у Цариграду увређена што се султап немеша у бугарске ствари. Исто тако изчезава машта која је Гирсу дуго мила била да падиша послупшо извршује само руске жеље. Верна својој традицијоналној лењости Турска оклева. Глува ирема прет њама као и нрема молбама оставља Буг фску сво јој судбини. „ВосФорски бол. сник жели да па миру умре. 0 овоме потпуно источноме Фатализму певоди рачува Гирс. Нашим дипломатама и нашим министрима који сматрају испод достојанства да се меру са овим малим, народом без прошлости, без законог бића било би право да их Султан нролупа као њихов буквални владалац. Они су већ иокушавали има томе две године да га укроте интер венцијом Срба ; али су Срби били потупени ц одбивени са губитком. Затим су Турску молили да на мегдан изађе. Она одбија ову онасну почас, и и можда врло паметно одриче се позива да 6 ј ани јавно европско ираво. Претње Турској. Решење исгочног нитиња још један пут излази на дневни ред. Дипломатски рад петроград дког кабинета. одпочет са дреком насео је. Хтела нехтела Русија мора да приступи војеној окупацији полуострва. Јер неверујте да ће Русија одстунити. Овде никад нису силније мрзили Бугаре и Кобурга као данас. Али место вазалу окрећу се султану. И публика и новине кору Турску што се везала Енглеске. Полуслужбене петроградске новине, ни кад се насу тако отворено изјасииле да чвор бугарског питања не лежи у Софији већ у Царнграду и да се одговорпост за неред нерабоши Кобургу већ Султану. Бугари вели Гирсов лист, лукавији од свога госе коме су се предали увиђају да ће његово владање бита краткога века, и с тога им негоди да излажу онас ности себе и своју будућОвоме броју сљедује додатак