Београдске општинске новине

ДОДАТАК БРО.ТУ 38-оч „ОИШТИНСКИХ НОВИНА".

ност.... Али Турска извесио учшшла бн хрђаво да се само позива на права коју но уговорама има и да остави кнеза Фердинанда на миру да влада који нема нккаквог законог огловца, пошто му је јавила да га ненризн&је за бугарског кнеза. Иницијатива (нрвенствено право) припада иорти да предузме мере и да учини крај овоме ст&љу. На њој је да реши или ће да узме на сз одговорзост за последице или ће да их се одрекне. Влизки рат. Ономе ко познаје обично нримерени, мудри и лукава језик руске званичне шгамне, овај чланак значи праву објаву рата. Истинаје да до тогајога није дошло. Али се може од данас тврдити да је питање бугарско постало питаље турсно руско. Одлучио се ми не Кобуршки кпез на скоро одстунање, као што од јуче кружи невероватна вест, ипак будите уверени да је близу ново цепање Тур ске. Бизмарку је у највећем интереоу да руску војску баци II \ т Цариграда а он ће ју пре бацити него ли што то мисле у Паризу. Руска пеутрилност. Данас пеможеш наговорити Французима да се варају о руекам савезу, као што су се дуго варали о енглеском. На случ&ј скорога заплета са Немачком нерачунајте на иотнору Русије. Истина да Русија има грдну сиду али је она неће употребити на вашу службу. Русија се још једаннут биаа ухватила у источиој клоици. У њој се онет, зачас може наћи нека буде исхинскога савеза изме ђу Аустрије, Енглеске, Турске и Бугарске. Ове су силе сасввм довсљне не да победе али да обезснаже Русију. Неаријатељство према Француској. У осталом Бизмарк је предузео добре мере. Ма шта било, он може рачусати на благонаклоиу неутралноет Русије, рашта му се сви држашшци на успеху диве. Француско-руски савез био је дуго могућ, догод је живео цар Александер II и кеез Горчаков. Ма сад су се времеиа изменила. Место симнатије према Фрапцуској, застуикло је непове рење и неиријатељство. БГовине једнако подсећају, на л,ута сећања, на пожар Моекве и бомбардање Севастоноља. Званичеа Русија презриво прима Фран цуске љубазности. Мисле да су непобедни; неосећају никакву потребу да ступе у савез са Францус ком, и то јој сурово показују. Оригинални ио^рдни спис. Видите, задоказ, утеху само једну сензациј« ну

брошуру дедо кнеза Николе Галицана, која је ове недеље изашла у Петрограду и к< ју ћете виђети по свима излозима иаших књижара. Ова брошура које је писац члан најнознатије петроградске ариетокрације, изводи врло јасно нраво мишлење руских кочзервативаца т. ј. партије двора. о Француској и Французима Пиоац је имао чудну намеру да даде својој брошури вид иисма „Фигару " као одговор на чланак : „ Еатковљеве теорије". Овај је чланчић само иријатан, молим вас да у то верујеге. Н>ега је ниеао сумњив Француз, који се разбацивао шупљим Фразама и често са врио грубим ортограФичккм погрешкама. Ми се неби ни дотакли ових трица, да иисац некори горко французе, што непознају руски језик, а то је до душе истина. — Али и ако је облик жалостан, и ако је стил надувен ипак писац сваком приликом показује лоше усиљавање да се покаже духовит, И ако простачки изрази кипте и доказују јаку наклоност за необрађени и нословички паризки језик, ипак је садржана овога прогласа врло поучна. Она нам јасно одкрива осећаје мрзости које гаји дворска партија нрема Француској. Галуцин и „Фигаро". Кнез Галици« почиње из основа да напада Француску пресу, коју у његовим очима једино заступа „Фигаро". Чланак посвећен Каткову у овим новинама задахпут је вели осећајем срц5е и распаљености. Овај чланак по кнезу садржи гомилу глупосги, хрпу граматичких иогрешака, најпростија сокаклакрдија, добар за булеварске нротуве. Као што видите да кнез нештеди противгшка, и кад нема здравих разлога он се размеће бомбастам речима. Али одкуд потиче ова срџба ? Ево откуд : „ Ови људи". Француеки новинар, рекао би радје да докаже да је Катков некад постуаао ионосито према великој арастократској руској госноди и рекао би гонорећи о њима „ови л/уди". — Постунак сасвим уМестан, али се кнезу Галзцину то недопада. „То је сушта лаж" виче простодушно, и то у два мдха; „то је само претерана лакрдија" мало даље вели. То је цело његово опровргавање. Ми налазимо дн она мало доказује. Искрено арианрње. Али писац одмах почиње да иретреса патање мало мање детињасто. Фигаро је писао да је Кат-