Београдске општинске новине

413

си)а налази да се може одобрити г. Вељку Николићу да поред свога винограда отвори нови, а затвори данашн>и нут. По прочитању извешћа одбор решио: да се г. Вељку Николићу трг. одобри што тражи актом ТМ 730/ 86 ако све комшије изјаве да немају ништа против тога. Бр. 233. Г. Прелседник саопштава да је Н. X. Поповић пензионар изјавио (АЛ2 1988) да не може да иристане на одлуку одбора о убаштињењу његовомо на имању у близини гробља. Г. Ем Штајнлехнер. Ја сам се из цртежа уверио да би се грдан број палилулаца оштетио, кад би се морало остати при томе да за 1000 метара ;буду најближе куће удаљене од нов. гробља. По том законскоме нагону, морала би се половина палилуле скоро раселити. Није стаповника налилулских грешка, што гробље лежи у мањој даљини. Куће су пре грађене, те је за то са гробљем требало ићи даље. Онај ко је допусгио, да гробље ближе буде, тај је и одговоран. Не мислам да је погрешно што закон тралЈи удаљење кућа за 1000 метара, али је требало на то назити ва времена. Кад је одобрено гробље противно законској наредби, навукли би на се грдну одговорност, кад би сметали људима уживање њиховога имања. Г. Мил, Ј. МарковиК, Као члан комисије, којаједала мишљење одбору, имам да кажем ово. Ми смо наше гледиште изнели на основу Факата, који постоје. Није овде реч о спречавању г. Поповића у баштињењу Само границе једног позитивног закона, који се нас, дакле општине тиче, нисмо могли произвољно прећи и посаветовати оно што се очигледно коси са санитетским законом, који каже колико гробље мора бити од последњих кућа удаљено. Као ми тако ни одбор није могао превидети интересе општине и донети решење за одобрење г. Поновићу снога што тражи, пошто се зна да би на случај експронријације, кад би г. Поповић од њива изделио плацеве и н" њима подигао куће, коју ли на оспови сан. закона држ. власт наредила, општина била дужна да плаћа накнаду. Г. Поповић не би требао да се обраћа општини, већ надлежнима ако жели да поништи захон. Ми дакле не крњимо, донесеном одлуком његово, него штитимо наше право. Г. Ем. Штајнлехнер. Ја се намерно мало час нисам дотакао комисијског рада, што налазим и сам да је њено гледиште основано по санитетском закону. Погрешка је учињена у основу одобрењем да се гробље може подаћи у мањој од законом предвиђене даљине. — Свет се населио у велико и данас нико није у стању раеелити га само за то да би био задовољен један законски и санитетски захтев. — Треба да пречистимо прво ово питање са г. министром полиције, јер нам сутра могу појурити силне жалбе. Г. К. ПетровиК. Ако би у опште одбор био вољан да мења своју ранију одлуку, требало би то оставити пу-

ниој седници. — Што се тиче Самог питања, мени се чини да је погрешка и код комисије и одбора а и г. Н. X. Поповића. Он тражи да њиву издели на плацеве и на ове да извади тапије. То му се не може браниТи, и баш суд је рекао да не стоји ништа на путу да се тапије издаду. Друго је питање има ли г: Поповић право по санитетском закону да диже на тима плацевима куће. Погрешно г. Поповић иште да га општина убаштини, она само потврђује тапије а тиме не прима на се никакву одговорност. А и комисија је — чини ми се — разумела да га онштина убаштињава Но у осталом од одговорности се може у смислу сан. закона оградити баш и на самоме потврђењу. Према гледишту г. Петровића, одбор рехххио: да се изјава г. Поповића остави за пунију седницу. Противни г. г. В. Дучић и Ј: Петковић, који еу били за то да се усвоји тражба г. Поповића. Вр. 234. Г. Предсецник саопштава лицитацију за калдрмисање: љубовијске, светогорсне, шно.гске, ирене, добрачине и горњ е јованове улице. Ово је друга лицитација, пошто сге прву одбацили. Г. Н. Ђор/јевиД. Ми смо одбацили били нрву лицитацију. Рекли смо : „• а иролебе*. За што је држана опет лицитација ? Г. К. Петровиб. Ја сам приликом оцењивања прве лицитације рекао: да је калдрмисање решено и да га не треба одлагати. Ова друга лицитација, како сам сазпао у Суду, одређепа ко обично ради јевтиније цене, без обзира: кад да се калдрма гради. За то сам да се лицитација прими, ако је повољна. По саслушању протокола лицитације и услова (Г«Д* 796) одбор ОДЛС37"Ч:ХХО .да се усвоје лицитације за грађење калдрме у напред поменутим улицама с тим да се грађење не одлаже. Противан да се сада, већ на пролеће калдрма гради, г. Н. Ђорђевић и Н. Боди. Бр. 235. По саслушању аката. којима се траже уверења за кривце и ђаке, одбор ххајави;©: да су Мијат Албахари шпекулапт, Мита Аврамовић уреДник „Муње," Милан Стаменковић уредник „Одјека" доброг владања а сиротног стања, Никола Мијајловић доброг владања и доброг имовног стања, а Марко Опујић врло доброг владања а средњег имовног стања а да непознаје: Димитрија Мијаиловића каФеџију; Мијаила Китића дунђера, Алексу Илића надничара, Јована Лазаревића, Лазара Илића надничаре, Ђорђа Микића. Мијаила Муеулина и Давида К ,сића слугу, а ђгци Милан Јовановић, Милутин Јовано* вић, Милорад Ристић, Лазар Савић, Драгољуб и Миливој Момчиловић, Цветко И. Аџемовић, Миливој М. Јовановић, Панта Радосављевић, Анђелија Видић и Владета Миленковић сиротног стања.

I —«♦♦♦»►