Београдске општинске новине

414

НЕСЛУЖЕЕНИ ДЕО писма т р|сијб (париоком ,,0'олеј".у) Петроград 28 Септембра 1887 год. Од ово неколико г едеља стање у Русвји погоршава се. У земљи даци]е као киша, а реФО^ме г. Тодстоја вепопуларне као и сам гат.о је. Споља, држање наших мипистара — "једва да је сретније. Г. Гирс, напуштајумг велике традиције неирежаљена Горчакова, увео је један нолитички сст -м који усамљује ову царевину, ако ју још и у засенак ие баца. Русији, која једнако претк а сишта не ради, пркосе Вугари, права сметње Ииглези а заповедају Немци..., Оно, истина, да се свак- час чује, да ће г. Гирс брзо пасти у немилост код цара. И ове недеље глас се нронео да ће бити смењен нрвих дана у новембру ; алн ја, бар, у то ни у колико пе верујем. Алексаедар III има савршсно поверење у свог ирвог миниетра; док се систем, који као да је г. Гирс од турске дипломације нозајмио, састоји у вечмтом оклев њу и дуговлачењу. Покојни кнез Горчаков говорио је мало, али је радао добро и брзо. Еод г. Гирса је обратно : он ради мало или иимало, док му се званична штамна прелива тужбама, критикама и нрет њама противу ситежи као што су Бугари и кађсњем тамњана силнима као што су Немци. Личпо г. Гирс је у евакој прилици изјављивао, тсако му киез Бизмарк служи за узор ; али, доисга, киез Бизмарк никад овако не дипломатише. Он је то колико ј уче показао према истим Бугарима. Једап лист у Руш чуку донео је иекакав вређајући члаиак противу пемачког консула. Кнез Бизмарк одговори на то иретњом да ће послати три оклопнице кроз Дарданеле и бомбардати Варну, и — Б угари се одмах иокорише. Питамо, гди ту има сличности са држањем руског државника који из гласа осуђује кнеза Кобурга, али се добро иази да се са речи па дело не пређе. • У Француској свет је у опште убеђен, да је са вез уговора, ако не нотиисан а оио бар м ;ралпо, закључеи кзмеђу г. Гирса и г. Флураза. На жалост, обавештења која из поуздапог извора добијам, гопе ме да нобијем ту веома раенротрту вест у Паризу, и да онет оновим : да ће Француска остати сама, ако до рата са Немачком дође. Ја идем чак и даље — па макар ме песимистом назвали — и тврдим: да ће симпатије званичпе Русије бати за Немачку, нарочито ако Француска буде

гучеиа. Мене тишти, боли, што овако морам даговорим, још и у часу, и ад се вуче без решења опа жалосна а®ера на Раон-сир-Плену, али биће да сам дужан истину свету но т *азати. Што ее самог а новог сукоба Фра ко-немачког на граници таче, спје у Русији произвео чит&ву сензациј г. Свак > се одма упитао : „да ли о ннје ночетак оне праве велике касапнице" ? Г». де ли рата — у што бар ј% не верујем — очевидпо ј", да ће па/родне симиатије у Русији битк за Француску. Али, није довољио имати за себе једно јавно мњење. У Русији оно не раеполаже ии ну -икама ни тоцовима нити икаквом војепом свагом. И шта би ту могле помоћи голе симпатрје народл?. странке, или и симе војничке класе, ако је ; ротиван г. Гирс, и ако је оп још данас •-адар да се отвореоо изјави за немачки савез ? —- У оеталом, да иустомо њега та сам о томе своју каже ; јер ево шта доноси звааичаи му оргаи : „Вишс но икадп изгледа да ће она сувишна ревност која сс иритсује нсмачком војпику новући за собом и г ре последицс од : једног мртвог и јсдног ' рањбног. Лако се даје предвидети, да ће Рувкјеров пабииет имати д- исдржи бар. онаке исте наиаде какве и немачка администрација. Тако хоће парт; јске -страсти, Него, владе еу већ свикле на ове из -иве и тријотизма, номешаног са добром дозом халанљивости на и мало пајиша! Њима за то није ништа лоше." Дакле, наша снољна п литика даје се данас евести на ово : Савез немачки. илагонске ирегњв Б јгарској, и, пајт-, систем нсмешашг саоља. Два бит а р. злога оиределила су руеку владу да изчбере овај нравац нраитичк;?, вгппе унутан но с аван. На првом је мгсту, слабост ааших Фиианција, која искључује сваки већи данор војаички преко грапице. А друго је, "сам споразум са Немачком, која је пристнла ио ц.ену иаших устуиака, да мирно норусимо три балгкчке провинције. Ја сам вамвећ толико пута јављао, да се од ово годину дана жес тока бор ; а води између Руса и Немаца у овоме крају, у Естопвји, Ливонији и Курланду. Али, ири свој строгости руских власти и свештеиства православног, кнез Бизмарк није ии једиу реч проговорио у корист својих несретних суплемеиика. То је за то, гато балтичке ировинције, шо емем рећи, залежу за Француски Елзас и Лорен. Јер, онога да?,а кад би Пем.-.чка нотражила рачуна од Руси е за оно што се ради у Ревалу, Дорпату и Митаиу, Русија би имала ирава ца Немачку упита: шта се рад:! у Штрас ургу, Милузу и Мецу? Са самим