Београдске општинске новине

420

казао да даје 200 дин. диже од првобитне лицитиране цене, што значи 100 дин. јевтиније од Баптисте. Дакле, изволте господо рећи хоћемо ли нову лицитацију држити или одмах ову ствар решити? Г. Марко СтетновиЛ. Ја сам госпздо, столар и мени су сви моји другови ио зан&ту врло добро познати ; и ја бих пре дао овај посао у израду Паји баш да он није попустио ниједне паре од лнцитације. Јер позвајући и једног и другог, могу рећи овдв да онај други нема у својој радионици где да се окрене са две тезге. Ја сам нравио те ствари ; знам добро к = ко те ствари иду, и за то сам да се Паји одобри набавка без иједие речи. (Вичу : Одобрава се, одобрава се). Г. Председник Дакле усвајате ли да ову набавку изврши Паја по најнижој цени коју једао? (Усвајамо). Молим вас још једну ствар. Ја сам ономад, немајући довољан број одборника на окупу, реФерисао у кон®еренцији одборској једну ствар, а сад ћу јо изнети пред одбор. Та је о козари коју је ваш грађанин Ђуковић отворио на своме имању више тркалишта. Комисија, којаје први пут прегледала то место нашла је да се мозке дозволити козара на истоме месту. Кад је та ствар дошла пред одбор ошнтински, одбор је донео о луку да не може тамо бати козара. Полиција, којој се Ђуковић жалио, враћа акта иатраг и пита како је то могуће да комисија каже да може, а одбор да каже не може! Усљед тога ја сам одредио још једну комисију и то из истих лица која су била у нрв( ј и. додао сам још 2—3 одборника и ова комисија лонела је извештај да тамо не може бити козара пошто тамо ниже тога им.чња, или кроз само имање, тече изворна в<да која би се покварила и т д. Због тога је Ђуковићу и забрањеио да тамо козару држи. Но ја сад морао би да изнесем тај извештај комисијски и пред вас, јер исти Ђуковић дао је усљед овога протест у ком каже како се не придржавамо цравила, како није потиисан лекар на извешћу и т. д. Међутим он је погрешио. У ирвој комисији био је лакар општински г. Хирш, и ја га ни за другу комисију нисам променуо, иего наши ошнтински лекари замењују један другог и место г. Хирша дошао је у комисију г. Попс. Ја дакле овде нисам ни у колико иогрешио. У осталом за ову ствар ја дајем разлога овако: баш и да није у санитетском погледу нимало штетно да на томе месту буде козара, опет штетно је по интересе саме општине. 1!о онштинске интересе а да би се могла вршити контрола свакојако иужно је да све козаре буду на јавним друмовима. С тога мислим кад је и комисија то нашла да тамо не можемо дозволити козару, и кад је то II одбор један пут решио — онда о овој ствари не треба много говорити. (Чује се : да се. одбије). Г. Мар. СтеиановиЛ. Место где је та кланица такво је да се заиста неће штетити никакви интереси, јер то је тако далеко, да ко пође тамо треба да понесе Фруштук и ручак. 0 тога мислим кад ов тамо храни и ио сто комада свиња, да може и козару држати. 1\ Прелседник. Ви сте господо чули разлоге комисије, а знате из којих јо у :рока и први пут одбор одбио ову молбу. Јесте ли^за то да се преиначи нрвашње решење о овој ствари; (Нисмо). Дакле јесте ли и остајете

ли при ранијем решсњу одбора да се ова козара не дозвола? (Јесмо; нико није противан томе). По прочитању аката којима се траже разна уверења — одбор }е изјавио: да су: Лазар Маодраговић ка®. доброг владања а средњег имовног стања, Станко Тошић рибар и Тодор Поповић доброг владања а сиротног имовног стања; а да не аоанаје: Мошу Мапдила телала, Ђорђа Милетића калфу молерског, Добросава Јовановића шпекуланта, Мијаила Виторовића кочијаша, Јаноша Салаја надничара, Милана Васиљевића кочијаша, Глигорија Станојловића крижача, Ђоку Шоколовачког зватог „Марића" крижача, Давида Леви кадфу књиговезачког, Симу Јовановића иекара, Саву Вукосављевићв каФеџију, Франца Бутковзћа, Милана Вукелића надничаре и Јоцу Јевановића таљигаша озд. За ђаке који траже уверења о свом имовном стању одбор је изјавио да су : Цветко и Милица Цветановић, Љубомир Бошковић. Тихомир Струмалић, Боривоје Јанковић, Зорка Вујина, Димитрије Гадивојевић, Мартин Гигер, Михајло Ст. Ивковић, Ђорђе Живковић, Живорад Капунац, Велимир Стевановић, Милорад Д Поповић, Дамјан Дамјановић, Живојин Ј. Балугџић, Андриј Шушкаловић. Сава Маринковић, Павао Ј. Поповик, Градимир, Светомир и Јагода Ђуровић, Ламбра Петровић, Стеван II. Марковић, Гадомир Јеротић, Милан Грол, Милан Стојадиновић, Вуканшн Мартиновић, сиротнога стања. Састанак је закључен у 8 часова но подне. НЕСЛУЖБЕНИ ДЕО ПИСМА МВ РУСИЈЕ (хха-риозсом ,,Оолеј".у) Петроград 12 Октобра 1887 год. Два најновија догађаја сиољна јако су узбуннла паше јавно мњење. Прво су : б угарски избори, а друго и нарочито: Крисиијев састанак с кнезом Бисмарком. Узаман полузваничоа штамиа заииње да докаже, како иу ■ талијанског државника у Берјшн не може имати никаква нолитичка значења. По њој нрва канделар Немвчке и први министар Италије не би имали друге цел>и до да стегну један другом руку и да проговоре коју о одржању јевронског мира. Али, као што еам у стању потврдитј ?, ни на двору ни у канцеларији г. Гирса нз верује се то ни уколико. Од своје стране, публика се није у оцени преварила, и у Петрограду и у ировинцијама раздраженост је велика противу Немачке, која се оптужује за издају, као н противу Италије коју су Руси увек нрезирала Ако се за Французе може рећи да су у нолитвци кратког иамћења, кодРуса