Београдске општинске новине

етране књаз Галицин, путем брошуре непријатељски нанада Фравцуску, и књаз Метчерски говори да ће нокренути један ведики журнал наклољен Немачкој; а с друге стране ОФИЦири гарде и вигае губераатора провинције учестало са здравицама Француској, и то, поред вести која се проноси, да ]е један члан царске Фамилије изјавио, да ће се у случају ра а на Рајни борити у редовима Француским. Свуда је овладала, дакле, нека ; нтелектуална анархија, док министри као да неће да увиде колико је опасно пустити јавно мнење да залута и да се поцепа. Па, кад овако стоји у спољњим питањима, то, да ли је бар унутарња иолитика чвршћа и сретнија ? Не, и на против, наша влада као да ужива у гомилању својих погрешака. Г. Делијанов, на пример, коме је поверено министарство просвете, и који је лично и љубазан, и красан, и слободоуман и добронамеран човек ево га где нолази са чудие тачке, да су се његови Руси преучили, и да велика наука прави људе респособним за државу! Ја нећу овде улазити у питање, да ли г, мниистар има право или нема ; али доиста чудно је чути такву теорију из уста једног проФесора университета кпо што је он. Пре свега, знати ваља, да у Русији, у селима нарочито, не долази ни један писмен човегс на двадесет неписмених Алн, као да је и ова јадна сраз\'ера претерана за г. Делијанова који затвара школе где год стигне, замењује и онако ретке еаставнике православним свешгени цима, удваја таксе гимназијске, истерује из њих синове простачке — под изговором да је боље од њих направити раднике но ученике — и нагони нроФесоре университета да држе предавања празним клуиама. Од своје стране, г. Толсто.ј (министар полиције) који види свуда саме замке и завере, спрема пројект закона за искључење, из већине јавних звања, свију неплемића, е да би — по гласу из вештаја му — „дигао углед самом племству", но које, узгред буди речено, није такву новластицу никада тражило. Најзад, јавл^а се и министар правде са једпом великом реФормом, а то је : укидањем пороте..... Пре неки дан јавио сам вам о изгнанствима еп та$8е, о русиФикацији балтичких провинција, и о принудном преласку у руско иоданство већиве странаца који живе у Пољској. До сада се у томе највише ударало на Немце, али сад ће поглавито на Аустријавце. Што се страних Јевреја тиче њима

се не оставља ни право бирања између изгнансгва и преласка у иоданство, већ им се иросто даје «ут.,.. На завршетку овог гшсма нека ми јејош счободно додати: да су се, иоред већ јавл>ених дација, министар Финанције и праватељствени савет сложили на неке нове, а на име : на личну порезу, ма да ова већ постоји под другим именом ; 2 го, на војиину оних који су из ма каквих узрока ослобођ*;ни од војене службе ; В-ће на свеће ; 4-о на палидрвца; 5-о на мипералне воде ; и 6-о на иутничке паробродске билете. Тешко је доиста прорећи, шта могу дати сви ови нови намети. Од свију видова осветлења стеарин је јога јелини који до сад није нодлежао никаквој такси; а она мисли се да ће донети очо 850.000 рубаља или 2 милијуна ди нара, Палидрвца, — на која је удареео 50% нова намета — рачуна се да ће дати милијун рубаља. Противу таксе на минералне воде уста|у и лекари и економичари, који једнодушно тврде, да ће ту ,,дара бити тежа од масла" — трсшг ови око истеривања те порезе већи од ње саме. Оста;е да се види гата ће јога „пати такса на путнике водом. Биће скоро девет годи; а како је сличва такса ударена на жељезничке билете. Резултат се показао као жалосхан, и по путнички саобраћај и ио трговину. Сиротиња се решавала на путове водом, који су истива очајно дуги али бар јевтинији. Овај н в намет биће страшап удар за пловидбу по Дњепру, Волзи и свима сибирским рекама.... Дакле, збир целе унутарње политике гласа : мало школа, млого дација, морални и материјални застој. А ако је и то добар програм, онда нека иам је слободао бар одвојити мњење. К А Р А К Т Е Р (гго Схла-јлсу) IX. Дрзгакба у бра,жзг_ Доброта, а ве лепота, женека освојиће срце мо еШвкеоир. Мз^жу пристоји мудрост, а жепи нежноет. Џорџ ХерПерт. Да је бог хтео да жена буде госа човеку ои би ју створио кн љегове главе ; да је хтео да му она буде роб, |он би ју саг{и дио од његоиих ногу; али ио што је он хтео да она буде н.ему раван дру1 то ју је он иввадио из ребрз, иа недра, његова ! Свети Аигуешн, (Настаиак) Посредством ове божанске страсти (љубави) свет се непрекидно подмлађује. г Го је вечна песма