Београдске општинске новине

успех те да се наплаћује ова такса на све исс, иаузимајући можда само оне које људи држе само у палилуди, где имају иотребе за њих. (Врло добро). Али докле не би успели добити законодавпо овлашћење да држање паса оптеретимо редовном неком годишњом таксом, могли.би остати при томе, да стрводеру, који би као и до сада утамањивао пашчад, што се без госа по ршцама находе, да њему плаћамо до данашњу таксу; а издавање литара за пашчад, која се редовно чува, да општина узме у своје руке споразумно са полицијом. (Усваја се). Сад имамо на дневном реду правила за казукарину. Извотле чути извештај комисије. (Секретар прочита) Г. Ђ. Д. МиловановиК. Ја сам за то да се ова правила усвоје, само да се уз реч казукарина, макар у загради стави реч: „обаларина" да буде разумљивија ствар. (Чује се : то је друго — усваја се). Г. Председник. Дакле усвајате ли господо ова правила као што су вам сад прочитана. (Усвајамо). Г. Председник. Ја сам ставио на дневни ред и приход од „тамиса" — али још нисам свршио преговоре с људима који се нуде да раде овај посао, јер знате да то теже иде — с тога молио би вас, да за сада оставимо ову ствар па кад будем у стању да вам кажем шта нам се нуди за овај приход онда да изнесем на решење. (Прима се тако). Чујте још тражбе за уверења. Секретар чита : Одбор изјављује: да не иознаје: Павпа Ђурића лађара, Стевана Обрадовића б. бурекџију, Божу Павловића скитницу, Милана Ј. Ђорђевића књижара, Лазара Јовановића б. дуванџију, Милана Марковића служитеља, Матију Хусара, калФу кројачксг, Тодора Николића кондуктера, 1>орђа Симића раденика, Живку Радосављевић удову, Танасија Нешића таљигаша, Ружицу Јовановић служавку, а да је Дума Јања бакалин доброг владања и доброг имовног стања. Састанак је трајао до часова ио подне.

ТРН СУСРШ ОД И, С. ТТГРГЕНјЕВА. ПРЕВЕО ЈеФта Угричић Раааа ф!е' соШ е у1еш аПе^гатепЈе, N011 (л сигаг Ш 1;аи(;а сотраша У1еш, решапЛо а те зе^ге^атеп^е СЉЧо 1'асоотра§па рег 1иМа 1а У1а *) I. Никуда нисам тако често излазио-у лов, као у, село Глино, око двадесет врсти хода од мога летњиковца. У близини тога села можда су нај • угоднија места за дивљач у целој нашој околини. Обицгавши све кршеве и поља, свраћао сам вазда *Ј Брда, доле пређи, хитни драги мени, Тек на љубав мислећ, дому мом се крени Ни за шта не брини, само брзо дођи И, спојена срца кроз живот ђе про}јч,

ЈАВНА БЛАГОДАРНОСТ Г. Петар И. Јовановић трговац овд. поклонио је па сиротињу београдску три стфине динара. На овако племенитоме дару општина београдска из јавл 3 ЈЈе дароваоцу, у име своје и сиротиње београдске, тонлу захвалност. Од стране ошнтине београдске 10. Новембра 1887 у Београду АБр 1084. ■ I »<ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Услед састанка Руског и Немачког монарха, настунила је у Европској журналистици интересантна забуна; нарочито, кад узмемо у обзир нову комбинацију здружавања међу силама, и ону, већ у велико развијену економску борбу између Немачке и Русије. — Је ли овај царски састанак од каквог значаја, или је то само један акт учтивости унука према седоме деди, који истрошен годинама и тешким бременом, државног управљања, а уверен кобном истином, да му је син на граници последњих дана, клецајућом ногом силази у „тихо пристаниште вечнога сна," то је данас позамашна загонетка за већи део јавне штампе. И зацело, ово питање није без интереса, нарочито, кад погледамо на ону запету ситуацију, која нам истиче од последњег доба неколико отворених питања, међу силама бачених. С једне стране, отворено питање бугарске ; с друге, неутрализирање суечког канала, питање од много значајнијег међународног интереса

пред вече на суседно, језеро, па онда, весељаку старцу, његовом господару. Од језера до Глина биће две врсте; пут иђаше кроз саме клисуре, и тек на половици изађе се на малени брежуљак. На томе брежуљку беше л^тњиковац празан господарски двор и врт. Ретко кад а да ме ту не затече румено залазеће сунце; и сећам се, да сам готово увек помислио, како овај опустели двор, са затвореним прозорима, веома наличаше слепоме старцу, који је изашао да се мало осунча. Кукавни старац сеђаше ту поред стазе; сунчани зрак је већ давно за њега изгубио своју светлост; али га он бар осећаше на свом старом лицу, на огрејаним образима. Давно, ка да, нико није обитавао у овоме двору; али у маленом крилу живео је изнемогли, ослобођени слуга, висока раста, јаких плећа и сед, оштрих и ладних црта на лицу. Често је седео на, клуници под једним ирозорцем, малена крила, гледајући замишљено, тужно у даљину, па