Београдске општинске новине

458

ЕредседЧик. Главна је ствар овде ово : он тражи, да му се да једно стално место. На моју примедбу усвојено је, да му се да под тим условом: „док оиштини не затреба". И ја мислим, да му је оно земљиште под тим условом к дато, јер нам може затребати н.пр. за трговачке цељи. А и то му је наглашено: да је мора тако удесити, да под њу не могу залазити мрцине и онде кужити воду. Васа ДучиА. Ја предлажем, да уђе још и услов: да он то право на илиџу не може пренети на другога. Стева ДобријевиК. Шта се то тиче општине. Председиик. Ја разумем г. Дучића у овом смислу. Ми имамо овде 3 илиџара ово ће бити 4-ти. Може доћи какав странац, коме ће наш рачуновођа пренродати своју илиџу а тим и своје право на онај део обале, где му је изиџа. Сад ће свет викати : како ми упропашћамо наше грађане а потпомажемо странце и бацаће кривицу на нас. Ми не можемо бранити човеку, да не сме препродавати илиџу. Но му можемо одредити друго место. Тај илиџар има у неку руку и концесију, јер док други илиџари морају ићи сваке године иолицији, да им одреди место, дотле ће овај имати стално одређечо место „док оно онштини не устреба." Ако хоће, да прода своју илиџу другоме, опдакупац мора доћи к' нама и тражити понова одобрења за место. Дакле, молим вас, чујте, како ће гласити закључак. Секретар (ирочита). Др. Марко Леко. Да ли ће женско купатило бити одвојено ? Секретар , То се види из илана (показује план). Васа ДучиК. А да ли ће се кренути данашње илиџе са места, где су до сада постојале. Стеван ДобривојевиИ. Шта се нас тичу оне страћаре; ми хоћемо да имамо модерну илиџу. Председни. Ствар је решена. Самуило Пијаде. Ми би требали да нагнамо и данашње илиџаре, да осигурају своја купатила те да се у будуће лешеви и други заразни предмети не могу да иодвлаче и тј ују воду. Председник. Надлежност је полиције да се за то састара; што ће она сада, кад се ово изнело и констатовало, без сумње учинити. Сад имамо јоТи неколико уверења за кривце и ђаке. По прочитању акта одбор је изјавио : да неиознаје: Косту Николића чобанина, Ђурку Живановића слугу, ТриФуна Павловића слугу, Новицу I рујића амалина, Димитрија Стојановића пиљара, Илку Курини служавку, Франциску Лебер слулсавку, Петра Христића скитницу, Владимира Аћимовића ка®., Темељка Мијаиловића надничара ; а да су доброг владања а сиротиог имовног стања: Спаеоје Рајић кројач, Димитр. и Јанко Стојановвћ свирачи, Авдрија М. Здравковић писар; а да су доброга владања а средњег имовног етања : Вељко и Милева Јовановић каФеџије и Мијаило Штајнлехнер нредузимач: а да су сиротног стања ђаци: Крста Симић и Милан М. Миљковић. Јован Дилбер. Имам интериелацију на нредседништво. На „зеленом венцу" купљени су неки потгшси за непове.

рење одбору. Је ли председииштво, или Суд добило какав такав акт ? Председник. Није. Седница је закључспа. (Трајала је до 7. спх у вече). . недео

РУСИЈА И ГЕРШАНИЈА Новинарска разлагања, у евррпској политици, од последњих месеца, ушла су у једну, грозничаву, фазу, која нам показује , изванредну, слику барометарске осетљивости. Она ужурбана делаганост у војничким снремама, које се. на све стране, са извапредном брзином довршују; сумњиви ногледи германије на популарисаног, модерног, полубога у Француској, у чијим се очима огледа скори реванж; умирујуће беседе Салисберијеве код лорда-мера и Флурансове у дому посланичком, поводом неутралисања суечког канала; кретање руске војске према границама Немачке и Аустрије; све то даје Европском новинарству, пбвода , да у овом хаосу, који нас подсећа на зидање вавилонске куле, чује иотмулу Марсову грмљавину, која нам, из далека, наговешћује бурне дане у блиској будућности. Је ли ова „блиска будућност", у току недеља, месеца или, можда, године, то нико незна. Њезин дах већ се осећа: хоће ли она наступити данас или сутра, то питање никога не умирује. Под небом политичким кружи орлушина , са раширеним крилима, снремна сваки час, да се, као стрела, на свој плен устреми; и шта је стало, расплагаеној, политичкој, голубици хоће ли орао сад или после ово учинити? Она стрепи; јер зна да је постала жртвом, на коју стреми поглед орла марсовог. Но поред ових весника будуће борбе , који често могу и да обману, имаде,-у носледње доба, један озбиљнији моменат , који нам даје повода да у ове Фаталне предзнаке у многоме поверујемо. Економска борба, између Германије и Русије, све се већма заогатрава, узимајући на себе доста одсечац облик , тако , да ми већ видимо и неке знаке Формалног па и стварног ненријатељства, између двеју велесила , које, за толико година , раме уз раме , вршигае свој триумФални погод кроз унакрсну ватру европске политике. Ако узмемо да се економска борба Ј нарочито између пријатељских сила, незапочиње, тек онако, Форме ради; и да такву борбу непокрећу обични и сићушни узроци, онда ову запетост између две суседне монархије неможемо друкчије објаснити, него као први сукоб, који обично предходи нечем озбиљнијем и тежем. Истина , Меркур је заклонио, леђима, Марса, али поред свега тога , као да над главом Меркуровом лепрша Марсова перјаница.