Београдске општинске новине

459

Али како било ; преставили ми да је ова економска борба весаик већим , судбоносним, догађајима , по целу Европску ситуацију, или да ће се напослетку изравнати са уступцима , које би Русија од Немачке добила ; или ти, најносле , да ће ова економска борба приморати Русију да још, за неко време, одложи извргиење свога главнога плана на истоку, те да се, хтела не хтела, наново увуче у замке Немачкога савеза; инак зато наше је мишлење, да је ова економска борба најозбиљнији догађај, у овом политичком заплету ; озбиљнији него што је покушај нових савеза, између Прајске, Аустроугарске и Италије; озбиљнији и од самога, отвореног, бугарског питања, које очекује најситнију варницу па да плане. Ова озбиљност и довела нас је на помисао да се мало са њоме забавимо. Питање је, дакле ; хоће ли у овој , започетој, борби Русија или Германија пггетовати ? Ко ће први малаксати? Бели или црни орао? Да покушамо. Приближно решење овога питања зависи . већином, од тога, ако знамо са каквим , економским, силама располажу Германија и Русија, једна према другој. Нису нам ; у свему , познати статитистични податци, међусобног, извоза и увоза њихових за последње доба ; али , ако узмемо да од 1865 год. на на овамо , није , Бог зна каква, разлика , онда имамо овакав преглед. 1 ) Русија увози у Германију само сирови материјал. Овде не узимамо у обзир нешто прерађивине и полупрерађевине, које ни издалека , нису приближне да би могле у своме извозу какву улогу играти. 1885 године извезла је Русија у Германију сировине око 135 милијуна рубаља; а Германија је увезла у Русију 133^ мил. рубаља. Излази, дакле, даје Русија за 172 милијун рубаља унела вишка у своју земљу, а толико ГерЈ ) Податак отитистички ив „Новог Времена."

ТРИ СУСРШ ОД ГЕЗГ. С. Т-3-РГБ1Н=ЕВ^.. превео Је^та Угричић (Наотдвак) Ишао сам, и нризнајем, како сам већ био свикао на ове дивоте , мислио сам само на то , како бих што раније доснео до свога стана, кад ал, на један пут с навиљона уираво изнад зида, поред ког пролажах, зазвуча женски глас. Певао је некакву, мени непознату, песму, а у томе звуку беше нешто призивајуће ; изгледаше толико прожман страсном и радосном жудњом израженом у речима песме, да сам и неотице застао и дигао главу. На павиљону беху два прозора , но оба беху затворена капцима , кроз чије је уске отворе једва струјила светлост на поље. Поновив два пута —

| манија добила деФицита. Но, овде треба имати на уму да Русија извози само сировину док Германија увози у Русију, осим своје сировине и полу нрерађиване, још и прерађен материјал на 40 мил. руб. Значи, дакле, да Германија ако и губи, по количини, на својој сировини она индустријално добија. И тако Руеија стоји према Германији у овој економској борби , као земљорадничка сила према индустријалној; што много значи. Сад наступа питање: може ли Русија, у овој неравној, економско -трговачкоЈ, борби издржати без Германског увоза, ако би следовало спречавање извозу Руске сировине у Германију? Пр > него ли, на ово питање , дамо свој одговор, према Фактима са којима раеполажемо , нека нам се допусти да покажемо на један пример. Германија је до пре тридесет година била много већма поплављена артиклима енглеским , а данас она , у многим стварима конкурише Енглеској. Онда је Германија, према Енглеској , у погледу индустријалном , стајала много грђе него ли данас Русија према Германији. И поред свега тога, Германија се ослободила од Енглеске тако, да данас она има, на све стране, подигнуте Фабрике , радионице , самосталие пијаце, које конкуришу страним ; велики крсдит итд. Осим тога , све германске жељезнице израђене су у земљи од материјала из земље узетог. Напори Германије , да се од економске преваге богатог Албиона еманципује уродили су, за врло кратко време, неочекиваним плодом. Само тим Фактом Германија је већ заслужила да ступи међу нрвостепене силе , као сила од одсудног значаја. Овај Факт дао је Германији могућност да онако брзо развије своју војничку снагу, која 1870 год. до ногу сатре сувоземног савезника нове картагене, гордога Албиона. Па кад помислимо на то, ујеш, у1ет.... изумре глас , зачу се лагани звук жица , као на гитару, који је опао , зашушти хаљина, зашкрипи под. Зраци светлости с једнога прозора нестану неко је из нутра пришао к прозору и прислонио се на њ. Потскочим два корака назад. У једанпут се отворише капци; пуначка женска, бело одевена, промоли своју прекрасну главу, па пружив нрема мени руке, проговори : „8е1 1и? Збуним се не знајући шта да кажем ; но у исти мах незнанка се с лаким криком трже назад , залупи канцима, светлост помрче још јаче, као да је нестало из те собе. Осгадох непомичан и немогах за дуго да дођем к себи. Лице ове женске, за тренутак синувше предамном, беше поражавајуће лено. Оно је и сувише брзо нестало испред мојих очију, да би му могао одредити сваку црту; али општи утисак остаде неописано снажан и добок Одмах сам осетио, да тога лица не ћу лако забора| вити. Месец удараше својом зраком управо на онај