Београдске општинске новине

460

номне борбе и њезиног даљег развоја. Ма да она стоји , нрема Германији , као земљорадничка сила ирема индустријалној , ииак Русија има својих излазних тачака, са којих , у погледу економском, може, над Германијом , доминирати. Да споменемо овде још један важан моменат, који Русију, у овом питању, на видик износи ; а то је извоз Рускога шумскога артикла и грађевинског материјала за Германију. Оскудица коју Германија, са ове стране, трпи довела би је до непријатности , да осети, велике, материјалне штете ; јер би, исту сировину и полу прерађевину , морала прекупљивати из треће и четврте руке, плаћајући , за њу, куд камо, скупљс него што би то чинила иначе. Но , као год што нам ови економски и трговинчки податци сведоче , да је Русија на доста здравом земљишту у иогледу економске борбе са Германијом, тако нам с друге сгране, и географски положај Русије тврди, да би Германија морала по дуже време очекивати на економску победу. ^змимо, у обзир, само то: да је Германија, са свију страна , опкољена већ давно развијеним индустријалним земљама. Извоз њезиних артикала и прерађевина, као и комесијалних производа имао је оче видног успеха у Русији. Ако јој тај пут буде затворен , онда, куда ће она ? У Француску ? Не! Индустријална Француска сатрлаје, у својој земљи, немачку трговину из економских и политичких разлога. У Енглеску? Ни тамо не! Владарка мора крстари по целоме свету тражећи пијаце производима, које је њезина индустрија нагомилала. У Аустроугарску ? Ни тамо ! Све ове силе рачунају се у представнике индустрије првога реда. Немачки производи не би успели тамо. Док, на против, Русија имаде, за собом, Азиј г; сам Авганистан довољан је да у могућој економској кризи сачува од очајања

онда можемо ли рачунати на услове, којибииРусији створили могућност да се еманципује од Германије , много слабијег ривала, него што т<*> беше њојзи Енглеска? Да видимо. За своју сировину, коју Русија износи у Германију, добија од ње, у замену, прерађени и полу прерађени материјал , од кога велики део може и сама произвести ; или артикал, који ни Германија сама не производи, него са њиме води комесијалну трговину, као што су то: каФа, чај и т. д. Што је Русија изложена , са ове стране, подчињености, томе је узрок што Русија није на време хтела или могла, да развије своју индустрију и трговачку Флоту. Али из тога не излази да Русија ни.је и сада у стању да се од тога, са свим, ослободи ; јер и ако је ово слаба страна Руске трговине и индустрије, у толико је слабија етрана Германије нрема увозу сировине из Русије, пошто је ова сировина нужнија Германији, него ли Русији производи и комеснјални увоз из Германије. Ако би Русија спречила увоз из Германије зацело би се у економској политици Русије осетила нека реакција; али та реакција била би слична болесничкој кризи, која окреће здравље на боље. У земљи би остало 13 3 72 мил. рубаља , а тај тако замашан остатак имао би благотворног утицаја по развитак руских Фабрика и трговине. Тај остатак створио би, међу њима, такав положај, какав данас има Германија према Енглеској. Осим тога, многа, сувишна сировина, спречена да се у Германију увезе, била би принуђена да се у земљи преради , па би се извезла на Европске пијаце по пробитачнију цену него што вреди не прерађена сировина. Податци, које исказасмо јасно сведоче, да се Русија нема , Бог зна чега , плашити од ово екопрозор , где се она нојавила , и боже мили ! како дивно блиснуше у његовој сјајности велике јој тамне очи! Како густим валом преливаху се полураспуштене јој црне власи низ округла рамена! Колико беше стидне њежности у меком повијутку њезина стаса, колико дражести у њезину гласу, кад је ускликнула — у оном журном, па ипак звонком шапату ! Стајао сам дуго , дуго на оном месту, па онда пређем на другу страну до самог зида и станем у присенак, одакле сам журно погледао на навиљон. Слушам слушам напрегнутом пажљивошћу Као да сам чуо нечије тихо дисање иза прозора, као да сам чуо некакав шапат и слатко смејање. Зачујем из далека неке кораке они долажаху све ближе и ближе; човек мога раста указа се на крају улице , брзо приђе вратима крај самога павиљона, куцну један пут , па други пут, запева тихо: -„Ессо пс!еп1е" враташца се отворе а њега без шума нестаде у њима. Чисто се стре-

сем, климнем главом, и љутито набивши шешир на очи, одем незадовољан кући. Сутра дан сам узалуд пролазио читава два сахата пскрај павиљона а увече оставим Соренто , не посетивши ни Тасов дом. Па сад нека читалац престави себи то изненађење, које ме снађе, кад сам у степи , у готово пустом крају Русије , зачуо онај исти глас , ону исту песму.... Била је ноћ, као и онда; и сада је, као и онда , долазио глас из осветљене непознате собице ; као и онда био сам сам. Срце ми је јако ударало. „Да није то сан?" иомислио сам. И опет се разлеже последње —- У1ехп.... Да се неће и сада отворити прозор ? Неће ли се на њему показати женска. Прозор се отвори. И на нрозору се указа — женска? Познао сам је одмах , ма да сам био удаљен педеђет корачаји , и ма да је лаки облачак заклонио месец. То беше она, моја незнанка, она из Сорента. Но овога пута не пружи ми своје об-