Београдске општинске новине

462

разума и да је у томе свој успех постигла. У колико је ово истинито можда ће нам скора будућност показати. И поред све „те успешне политике" ми видимо, да се на тапет износе све нова и нова отворена питања , која се само заплећу. Хоће ли их Бизмарк решити на славу мира или је љегова беседа само, лоша, јагњећа, маска иза која се кезе зуби вучији, то ће мо видети. Довољно је што поред овога утешителнога збора видимо још и Русију, која шаље своју војску према Немачкој и Аустрији ; Влашку која повећава коњицу; бугарску, која се очајнички бори да исилива из хаоса који се као аркан око ње све више сплета, и Француску, која све већма распаљује шовинизам реванжа. Ко зна, можда су све ово оптичке обмане, које ће иосле Бизмаркове беседе умукнути и расточити се „јако врази јего пред лицем Господа." • —— ^ м — . " ИСПРАВКА У 43-ем бр. општ. новина од 5. Нов. т. г. подкрала се једна шгампарска погрешка Тако, на стр. 435 у реду 14 оздо а у 1-ом стуицу одмах у говору г. М. Степановића, где се завршује са речју: „шго гајеизнео г. Добривојеви.%* треба да етоји: за овим г. Председник уиита: Даље на стр. 436, ступцу II у реду 7 оздо, изостала је читава реченица. Треба да стоји овако : ко је за то, да се нови одборници бирају од аровог Новембра, а стара да одстуае, гласаИе: „за;" а ко је за то, да се збор држгс у фсбруару идуИе год. гласаЛе : „герогив."

чудновато узври у срцу. Учинило ми се , да сам га познао ! цела његова спољашноет јако ме посећаше на оног човека, који мимо мене уђе на баш тенска врата у Соренту. За по часа већ сам био у Глино код свога домаћина, пробудим га, и станем распитивати о томе, ко ли је дошао у средњи дворац. Он ми је силом одговорио да су дошле спахинице. — Да, али какве спахинице ? запитам нестрпљиво. — Па такве — госпође, одговори он сањиво. — Али какве госпође? —- Па као и све обичне госпође. — Руске? — А да какве би биле ? извесно руске. Да нису туђинке ? Аја! — Јесу ли давно дошле? А, наравно, не давно.

ТРГОВИНА Стање пијаца Веоград. 20 октом. 1887 год. <0.1 13 до 18 Повембра)

Нрешло је преко општинског кантара:

170 741

кила

Пшен. це . . . .

но

10'50 дин.

69.390

Пшен. браш. (лебног

п

15.—

11

1.263.806

11

Суиих шљива од .

17-

-20-—

11

11.354

У>

Кукуруза

?)

8-50

& 11

23.452

11

Ораја

11

25-—

11

5 562

11

Јечма

11

7-50

11

21.820

11

Овса

11

7-50

11

11

Ражи

11

—■ —

11

22.200

11

Мекиња

11

7'--

11

1.800

11

Криза

5)

—•—

11

7.724

11

Пасуља

11

25-—

11

11

Коре брезове . . .

11

11

4.791

11

Ј1ука црна ....

11

7-50

11

1.237

11

Катрана

71

20'—

11

31.600

11

Креча

11

3-50

П

94.890

' 11

Сена

П

4' —

11

3.750

11

Сламе

11

2-50

11

605

11

Кајмака

11

105--

11

.261

Г)

Лоја топљеног . .

11

65-—

11

819

11

Сира

11

70-—

11

20.600

Ј1ИТ.

Ракије меке . .

11

20-—

11

7?

„ љуте . . .

11

—*—

/1

2.500

11

„ комове .

11

32--

П

178.400

11

Вина црна ....

20-

-32*—

11

27.500

11

Вина бела ....

20-

-32--

11

25.384

кила

Свиње

П

65'—

11

21.543

11

Кромпира ....

11

7-50

11

П

Грожђа

1 75

—•—

11

Да ли су на дуже време дошле? — Е, то се не зна. — Јесу ли богате? И то се не зна. Можда су и богате. Није никакав господин с њима дошао? — Госиодии? — Да, господин. Старац уздахну. 0, ох, господе! проговори он зевајући. Н... не, господин.... није.... господин, рекао бих да није. Напослетку, не знам! додаде на једанпут. — А какви суседи још овуда живе? Какви, зна се какви свакојаки. — Свакојаки! А како се зову? Ко, спахинице? или суседи? Опет старац уздахну. — Како се зову? промрмља он. А Бог их свети знао, како се зову! Старија се, чини ми се,