Београдске општинске новине
462
разума и да је у томе свој успех постигла. У колико је ово истинито можда ће нам скора будућност показати. И поред све „те успешне политике" ми видимо, да се на тапет износе све нова и нова отворена питања , која се само заплећу. Хоће ли их Бизмарк решити на славу мира или је љегова беседа само, лоша, јагњећа, маска иза која се кезе зуби вучији, то ће мо видети. Довољно је што поред овога утешителнога збора видимо још и Русију, која шаље своју војску према Немачкој и Аустрији ; Влашку која повећава коњицу; бугарску, која се очајнички бори да исилива из хаоса који се као аркан око ње све више сплета, и Француску, која све већма распаљује шовинизам реванжа. Ко зна, можда су све ово оптичке обмане, које ће иосле Бизмаркове беседе умукнути и расточити се „јако врази јего пред лицем Господа." • —— ^ м — . " ИСПРАВКА У 43-ем бр. општ. новина од 5. Нов. т. г. подкрала се једна шгампарска погрешка Тако, на стр. 435 у реду 14 оздо а у 1-ом стуицу одмах у говору г. М. Степановића, где се завршује са речју: „шго гајеизнео г. Добривојеви.%* треба да етоји: за овим г. Председник уиита: Даље на стр. 436, ступцу II у реду 7 оздо, изостала је читава реченица. Треба да стоји овако : ко је за то, да се нови одборници бирају од аровог Новембра, а стара да одстуае, гласаИе: „за;" а ко је за то, да се збор држгс у фсбруару идуИе год. гласаЛе : „герогив."
чудновато узври у срцу. Учинило ми се , да сам га познао ! цела његова спољашноет јако ме посећаше на оног човека, који мимо мене уђе на баш тенска врата у Соренту. За по часа већ сам био у Глино код свога домаћина, пробудим га, и станем распитивати о томе, ко ли је дошао у средњи дворац. Он ми је силом одговорио да су дошле спахинице. — Да, али какве спахинице ? запитам нестрпљиво. — Па такве — госпође, одговори он сањиво. — Али какве госпође? —- Па као и све обичне госпође. — Руске? — А да какве би биле ? извесно руске. Да нису туђинке ? Аја! — Јесу ли давно дошле? А, наравно, не давно.
ТРГОВИНА Стање пијаца Веоград. 20 октом. 1887 год. <0.1 13 до 18 Повембра)
Нрешло је преко општинског кантара:
170 741
кила
Пшен. це . . . .
но
10'50 дин.
69.390
Пшен. браш. (лебног
п
15.—
11
1.263.806
11
Суиих шљива од .
17-
-20-—
11
11.354
У>
Кукуруза
?)
8-50
& 11
23.452
11
Ораја
11
25-—
11
5 562
11
Јечма
11
7-50
11
21.820
11
Овса
11
7-50
11
11
Ражи
11
—■ —
11
22.200
11
Мекиња
11
7'--
11
1.800
11
Криза
5)
—•—
11
7.724
11
Пасуља
11
25-—
11
11
Коре брезове . . .
11
11
4.791
11
Ј1ука црна ....
11
7-50
11
1.237
11
Катрана
71
20'—
11
31.600
11
Креча
11
3-50
П
94.890
' 11
Сена
П
4' —
11
3.750
11
Сламе
11
2-50
11
605
11
Кајмака
11
105--
11
.261
Г)
Лоја топљеног . .
11
65-—
11
819
11
Сира
11
70-—
11
20.600
Ј1ИТ.
Ракије меке . .
11
20-—
11
7?
„ љуте . . .
11
—*—
/1
2.500
11
„ комове .
11
32--
П
178.400
11
Вина црна ....
20-
-32*—
11
27.500
11
Вина бела ....
20-
-32--
11
25.384
кила
Свиње
П
65'—
11
21.543
11
Кромпира ....
11
7-50
11
П
Грожђа
1 75
—•—
11
Да ли су на дуже време дошле? — Е, то се не зна. — Јесу ли богате? И то се не зна. Можда су и богате. Није никакав господин с њима дошао? — Госиодии? — Да, господин. Старац уздахну. 0, ох, господе! проговори он зевајући. Н... не, господин.... није.... господин, рекао бих да није. Напослетку, не знам! додаде на једанпут. — А какви суседи још овуда живе? Какви, зна се какви свакојаки. — Свакојаки! А како се зову? Ко, спахинице? или суседи? Опет старац уздахну. — Како се зову? промрмља он. А Бог их свети знао, како се зову! Старија се, чини ми се,