Београдске општинске новине

46о

Самујило Пијаде. Онда је бида цена 11 1 / 2 динара, а сад је 10—1072 дин. Председник. Ја мислим, господо, да не треба сад да смањујемо цену лебу, него да за сад оставимо ову ствар. Ја знам од старина, ми смо вазда водили рачуна о цени брашна па смо свагда давали већу цену лебу према цени брашна, тако да је цена лебу била 20 дин. пара и ниже, давато им је 2 1 ј а паре више; а кад јелеб био 30 нара д. давато им само 2 паре више, а то за то што се ранунало да у овом случају вода иде скупље, те опет рачун по њих. Данас лебари могу бити задовољни кад им оставимо да цена буде 17 г / 2 дин. паре кило, пошто је брашно до 15 дин. 100 кила. (Чује се: врло добро). Пред Божић може бити мањег довоза јер путови се зими покваре, а ако буде скуиља цена брашну , онда ћемо иовисити и цену лебу. (Одобрава се). Мене ]е г. Дилбер интерпелисао , једне седнице: колико г. Чађевић изузео од награде за нивелацију. У стању сам да вам кажем да, је остало у каси још 1100 динара. Међу тим синоћна управна еудека седница решила је да се г. Чађевићу удеси потребна соба; и да тако час пре доврши и уцрта линије у нивелацијоне планове , ирема вашој последњој одлуци. Онјебио болестан неколико дана али је оздравио. („Прима се к знању.") Имамо још неколико уверења да дамо и одбор изј&Ељује : да су Светозар Антоновић, Недељко Стевановић, Милорад Николић и Тимотије Миладиновић б. ватрогасци дозрог владања а сиротног стања; а да је Тоша Раденковић ђак сиротног стања. Састанак је трајао до 6У 4 часова ио подне.

ТРН СУСРШ О 131. С. ТЗ-РГЕНјЕБА. ИРЕВЕО ЈеФта Угричић (НлСТДВАК) Нисам могао дуго заспати. „Па ко је она дакле ?" — неирестано сам се нитао. - - Рускиња? Ако је рускиња, што онда говори талијански? Старац вели , да није млада.... лаже... да, он лаже... Па ко ли је тек онај срећни?... Ничему не можеш да уватиш, крај... Па какав чудноват случај ! Да ли је могуће... на тако два пута... једно за другим... Но при свем том ја морам сазнати ко је оиа, и зашто је дошла овамо..." Преврћући се по ностељи са овако испрекиданим узбурканим мислима, заспим најзад и усним чудне снов<\... Иричинило ми се, као блудим ја негде по пустињи, на

део

аустријске претње „Да очуваш мир буди спреман рату !" Ова пословица, коју је политичко искуство у Европи освештало, могла би се у кобним часовима садашње ситуације врло лепо пародисати. Нпр. могли би рећи: „да прикријеш страх а ти прети." Таман, као што тучено дете плаши противника свога са речима: „чекај, синко мој , док ја кажем мајци, на да видиш онда !" Овако нам од ирилике изгледа Аустро-угарска у четворном савезу према Русији. Чланци , брошуре, све што иде у прилог објашњења данашње ситуације нрема Русији , што их Аустро-угарски политичари нишу задахнути су од прилике таквим духом. Тако Крај. Цајт. доводећи у везу једну аустријску брошуру, која је у Лајпцигу изашла, са извешћем са руске Галичке границе, коистатује, да је ратног материјала са обе стране толико нагомилано као дајерат на прагу. У истој брошури Фали се Аустријска армада и мера, која је нредузета за. одбрану од руских напада. V след тога вели , да инвазија у Русију није више тешка као 1812 год. Васностављање пољских жељезница данас је нрава играчка, а продирање у срце Русије сад је могуће. — Офанзиву против Русије подпомоћи ће значајно васпостављање новог Пољског царства (сигурно као војводипе српске. Ур.) Па на иослетку вели : самом жарком полутару и, на један пуг сназим како по усијаном жућкастом неску иромиче велика сенка подигнем главу она је, моја лепојка, лети по ваздуху, сва у белом, са дугим белим крилима, па ме, као, мами себи. Потрчам за њом: но она је летела тако лако а брзо, а ја оиет иииуд даље ©д земље , и узалуд жудно иружам руке... „ АскИо!" кличе ми она,- летећи. „Зашто немаш и ти крила... А<Шо !" II ето на све стране разлеже се АсМГо: свако ми зрно песка шкрипећи запишти: А<Шо.... несносним, оштрим ииском звони ми све то, те то, и ја се, машући руком, браним од тога као од комараца.... њу сам очима тражцо... а она већ постала облачак , иа се лако примиче сунцу; сунце задрхта, занија се, смеши се, застире јој иут, својим златним дугим нитима, и, ето већ се заплиће у те нити, и нестаје је међ њима , а ја се продерем из свег грла, као луд: „то није сунце, то је талијански наук; ко му је допустио пролаз за Ру-