Београдске општинске новине

477

214. Јован Миленковић на врачнру ; 215. Петар Ристић на врачару ; 216. Димитрије Вељковић на врачару; 217. Илија Јовановић на врачару; 218. Ћира АнастасиЈевић на врачару; 219. Буле Радовановић на врачару; 220. Јован Јовановић на врачару; 221. Стеван Васиљевић на врачару; 222. Ђорђе Димитријевић код две буле; 223. Димитрије Ш. Јовановић спрам Пашонине ка<1>ане; 224. Милан Максимовић до ладне илиџе; 225. Петар Недељковић до ладне илиџе; 226. Димитрије Лекић Баруџиска улица ; 227. Никола Поповић Баруџијска улица ; 228. Лука Дукић Баруџијска улица; 229. Станоје Стојић Баруџијска улица; 230. Ђорђе Стокић Баруџијска улица ; 231. Димитрије Михајловић Баруџијска улица; 232. Иикола Стојановић Баруџијска улица; 233. Стеван Букаловић Баруџијска улица; 234. Коста Вељковић Баруџијска улица ; 235. Стеван Ивковић Баруџијска улица; 236. Никола Ђорђевић Баруџијска улица ; 237. Никола Димитријевић Баруџијска улица; 238. МилиК Петровић на теразијама; 239. Филип Стојановић у Палилули ; 240. Лудвик Маравија Ба Енглезовцу; 241. Коста Николић на теразијама; 242. Мијало Недељковић код Болнидс: 243. Душан Дилбер на врачару; 244. 1Јетар С. Јовановић нд врачару; 245. Радован Аћимовић код канала; 246. Риста Башић на цариградскоме друму; 247. ТриФун Аћимовић на ц фиградскоме друму; • 248. Милан Тодоровић на теразијама; 249. Илија Богићевић код два Сокола ; и 250. Никола Милишић на Енглезовцу. Предајући ово јавности суд општински нозива све оне кош су овде именовани , да се за десет дана од данас пријаве ошитинскоме суду ради нотписа правила за наплату ове таксе пронисаних. Кији се од сиоменугих не иријаве , сматраће се као криумчари и казниће се четворо-струком таксом нрема месечној а у корист касе општинске. Плаћањ' ове таксе ночиње од 1. Новембра текуће год. Тамишџије и бакали који случајно нису у у огласу овом записани , а занимају се овом ра

дњом, ако се не аријаве аухвате дарадњу уиражњавају , биће и кривично одговорни. Из седнице суда општине Београдске СН.М 12167. 24. Новембра 1887 год. у Београду. и.1 ПОВН ПРЕДСЕДНИК ФРД { Ц. РЕПУБЛНКЕ 0 новом председпику Франц. републике, СадиКарноу, донрли су мал тс не, сви листове своје мишлење. Он је по једнима престављен, као човек без икаквога духа; човек који је са свим случајно дошао на председничку столицу и не знајући да ће се икада до тако високога зваља уздићи. По другима , то је човек , који има тачно обележено начело , кога се са изванредном чврстином држи. Умерен у свему политичком животу није се никад истицао на ону угледну висину, на којој стоје остали духови; а по трећима, човек доста ограничен, који спољашњом Формом понашања и тактичноспу може да вас плени, али духом никада занесе. Шта је оваког човека истакло на узвишено месго Тјера и Гамбете , да ли страсти нартијске шш слепи случај , то можемо дознати , ако дубље загледамо у данашњу сигуацију Француског унутарњег живота. АФера са орденима , била је само испољено оружје које је имало за цељ да ногоди и обори главу републике. 0 томе данас нема спора. Последица њезипа изашла је на своју површину у паду Гревија. Али у садашњем стању , које се у европи као доста кратично огледа, Француска република , морала је са очајањам гледати , како се непомирљиви дух у партијама републиканаца све више развија , претећи републици се тешким ударом. Овај дух непомирљивости , потпириван Бонопартистичким ујдурмама толико се у коморама распалио, да су пајчистији републиканци одпочели јавно сумњати на поједине вође приписујући им непостојанство или нагињање монархизму Оваквој једној сумњи постао је жртва и Фери, који имађаше у комори за себе јаку већину , нри бирању нредседника републике. И док се све ово но коморама ломило; докле су оци отаџбипе брижно гледали, како да сузби)у ону етрују меЛ>у п&ртиулма, која имађаше досга ослонца и споља ; струју која налажаше свога живота у лабавом темељу републике, дотле је овај распаљени дух неповерљивости пашао маха у народу стапајући се у другу крајност, која беше истакла као начело реванж Француске нрема снољњем непријатељу. Ситуација беше одсечног о-