Београдске општинске новине

479

рактер јасно се огледа у посланици његовим бирачима, где вели: ^само република може умирити наше давиашње расире ; она једипа иије држава иартизапства. Отворепа свакоме она ирикуиља око себе све савесне људе и иериод , реда , мира и сло боде иовратиЛе Франи,уску на место , које јој ио ираву ирииада у реду великих држава /" — У налати денутата он је био међу првима, ко.ји протестоваху Мак-Махона сумњајући да ће овај начинити преврат. у Гамбетином Министарству заузео је Фресинетово место где беше све до 1882 гоц. За време пада Брисоновог Министарства Сади-Карно припадао је левом центру, прозваном, партија „демократског савеза." 1886 год. положио је оставку на Миниетарство Финансије за то, што палата при претресу буџета, није пристала на предлог његов, да се уништи буџет изванредних расхода и тиме да се консолидује текући дуг. Из ових кратких података о његовом ноложају у јавним пословима, истиче се једна црга, која га издвају од свију првака његовог доба. То је његова непоколебљива и одсечна љубав према републиканском систему владавине у Француској. Осим тога и његово безусловно поштење у јавним пословима. мало час, исказаним његовим радовима јасно се огледа карактер будуће владе новога председника републике. „ Период мира, редаи слободе", треба да буде девиза распарчаним партијама , које се на дан избора председничког измирише, пред оном сликом , коју ђеније Француске републике својом и иста особа — била би лудорија. Пелагија Федоровна, по описивању, такође се није одликовала лепотом , и преко свега тога при самој помисли, да се женска Којој сам се дивио у Соренту, може звати Пелагија, па још Бадајева, слегао сам раменима и јетко се смеја©. Па ипак, ја сам је видио јуче у двору, на летњиковцу да видео, својим рођеним очима видео , помислим ја. Побеснео бих чисто због ове досадне тајансвености, али баш због тога пригрли још јаче своју намеру и хтедох тога часа да се вратим летњиковцу.... погледам на часовник: још не беше ни шест. Решим се да причекам. У двору вероватно још , сви спавају а тако шврљати око двора , значило би , тек онако узалуд будити сумњу; међу тим предамном се разастрло, овде онде, дивотно џбуње, а иза њих прекрасни лугови Морам да будем на спрам себе снраведљив , те да признам, ма колико да сам био обузет овим мислима, да племенита страст лова још

буктињом осветли; нред ее поколебл.ивом чиститом републиканске величине, педесетогодишњег старца, Марвја Франсоа-Сади-Карпо. Д. И.

ТРГОБИНА Стање пијаца

Београд, 1 Декембра 1887 год. Прешло је нреко оиштинског кантара:

919.819. кила Пшсш.це ....

по

10 - 45 дин

300.769

55

Пшен. браш. (лебног

п

15.—

57

66.220

55

„ ФИНОГ .

п

—•—

75

6.544.429

77

Сувих шљива од

55

18-44

11

57.075

55

Кукуруза

11

8-50

11

6.122

??

Еукурузног брашна.

41

13--

77

130.977

57

Ораја

55

25---

11

38 829

55

Јечма

55

7-45

11

11.268

Г>

Ражи

77

7-60

77

107.476

55

Овеа

11

7-50

77

46.350

77

Мекиња

55

77

4.800

11

Криза

55

33-21

77

84.062

11

Пасуља

77

25-—

77

11

Коре брезове . . .

11

—•—

77

11.397

11

Лука црна ....

7-50

77

2.251

77

Катрана. . . , .

11

1-А СО г

77

114.030

11

Креча

3-54

77

381.535

11

Сена

390

77

28.660

11

Сламе

11

260

77

3.057

11

Кајмака

107--

77

16.935

11

Лоја топљевог . .

55

67-—

77

не беше у мени изумрла : „Па , у име божије помислим ја - - да потражим дивљач на легло -— и, време ће проћи." Зађем по шевару. Но, право да кажем, ишао сам са свим безбрижно, не обзирући се ни најмање на правила ловачког искуства : нисам непрестано мотрио на кера , нисам ударао о густо џбуневље, с надом, да ће отуд излетети краснорепа црњка ; но сам сваки час погледао на часовник а то нарочито, шкоди ловцу. У то једва једап пут , наступи и девети час. „Време је!" кликнем, на један мах, и већ се обрнем пут летњиковца, кад, као изнебуха, преда мном, на два корака, излете из траве, са јаким шумом , велика црња ; ја нанишаним, опалим и раним ту прекрасну птицу под само крило; јадница мал што не клону, али се опет исправи, ТЈротеже се, затрепери крилима и нестаде је у лугу ; покуша , да се издигне бар више првих јасикиних гранчица, но узалуд, малакса и, као стрела, стрмекну у честар. Такву добит упустити,