Београдске општинске новине

482

тога не бих могао гласати у корист молбе читаовиде гг.то сам у опште уверен да све наше такве установе и удружења као да намерно неће да стану на своју ногу, те живећи наслањањем на оне на које најмање треба, падају чим им се то откаже. Установе треба да ничу изсебе, даживесамостално. Иначе вегетују само. Рецимо да општииа даде читаоници још за неко време то благодејање , па шта се тиме постигло! Ништа. После 2—3 године опет се мора даолузме. Ваља ширити број чланова, те улозима да се створи потребан извор за оистанак. Друга излаза нема. Читаоници •је то у толико лакше, што је протежирају кругови који су у стању да подносе и веће жртве од редовних улога. Но још нешто. Ми не можемо да мењамо два пут донесену одлуку одбора. Г. Мил. Ј. МарковиЛ. Као и предговорник, и сам признајем корист читаониде, нарочито корист коју је доносила од првог постанка свог на до данас, па сам за то баш мишљења да се молби одазовемо. Дајемо и капом и шаком на којекакве ситницс а да не дамо једноме просветном заводу ! Све општине имају својих читаоница. Не смемо гледати на материјални него на морални интерес! Г. Ђура Козарац.. Придружујем се гледишту предговорника. Додајем још то да се свуда у свету пази и тежи одржању најстаријих установа. И нас треба та тежња да креће. После тога одржање једног оваког завода, служи сјају нашем, угледу престонице ! Треба читаоницу одржати. Г. Е. ПетровиК. Дакле у начелу слажемо се сви: читаовицу треба одржати; само ја налазим да њено одржање не условљава само то ако јој дадемо још за неко време бесплатн стан. На против , руковођени оиим обзирима, које укрепишеречи предговорника г. г. Марковића и Козарца, ваља апеловати на патриотизам оних који су најпре позвани за иотпомагање и овог завода. Њему за опстанак и развитак иотребује обилата потпора а та се од оиштине не може да иште. Баш тиме што ћемо одузимањем номоћи у стану, довести читаоницу унезгоднији положаЈ, учинићемода се за њу цокаже више заузимљивости од оних који су позвани да ке допусте њену пропаст ; а који, као чланови, могли би вечито чекати да општина одржава читаоницу. Ово би најзад и могло бити, кад би наша општина била у положају осталих наше краљевине, али такав случај није. У Београду су толики други слични и савремени заводи, да читаоница има само минули значај. Што се тиче сјаја и угледа, тешко да ће они који то траже, дакле странци, завирити и у читаоницу; а зло ако и без ње не буду могла тога наћи. Читао ица је вршила свој задатак и за Београд одиграла своју улогу. Ако ће се одржати, не треба то да буде ни од милости шштине. Но то тек узгред: главно је, да је одбор донео одлуку, која се не може сада потирати. Г. Мил. ПавловиК. Разлозима г. г. Марковића и Козарца додајем тај да се читаоницом служе и ђаци. Г. Ђ. МилиКевиК. Као еусед, могу уверити да они ђаци недолазе у читаоницу, који не носећују у друга места; такви иду у нар. библиотеку, Већи више у ка®ане,

на читање. То сви знамо. У осталом новине не васпитају човека баш толико; и како у читаоници нема књига, пе би била штета баш и кад би ђаци изгубили могућност да тамо читају новине. Читаоница је за чланове само. Они треба и да је одржавај у. Пошто се више нико није јавио за реч с.ављен предмет на решење и одбор са 10 против 7 гласова IX р е ш а, о : преко ове молбе на дневни ред, остав при ранијем решењу. Против били : Н. 3. Поповић, М. Марковић, М. Иавловић, Ил. Антоновић, Т>. Козарац, М. Валожић.

Г. Председиик износи изјаву повлашћеника за извожњу ђубрета, да м.у је немогуће опстати са послом, ако се не ујемчи да газде зграда плаћају таксу — у след чега одлу^ено: да председништво учини што је нужно код полиције. Г. Председник саопштава да се покварио насип који води н. гробљу, па је нужно изменити трасу по нахођењу општ. енжењера. Г. Ст. ДобривојевиИ налази да би за то требала да буде одговорна комисија која одобрила трасу. Г. Ем. Штајнлехнер наводи да томе нема смисла и да није узрок лоша траса но тежња да ее јевтиније насип награди. Г, Мил. МарковиИ сећа се да је толико из новина чито о нашем пројектовању и направци тог насина, за то држи да би једном требало извршити све што је нужно да би се утврдило насип, како ваља. Према овоме одбор и а а, б р а, о : г. г. М. Стојановића, Ст. Добривојевића, В. Антића Ф. Розента и Мил. Марковића да изађу на лице места и реа>еришу шта је нужно предузети да се насип утврди.

Г. Председник иште да се реши колико да плаћа Ђура Иванишевић за место на „зеленом венцу" гди му допуштено да продаЈе на ситно дрва. Г. А. Кумануди иште а г. Петровић налази да се решење одбора не може да опозове, чему се придружује и г. Добривојевић. Према томе регпено: да Т>ура Иванишевић плаћа 12 динара месечно, да продаје дрва на ситно до динара , и да не држи на месту више од 5—10 хвати.

Г. Председник. Износи извештај комисије ГБр. 290 о откопавању врачар. улице и одбор одлтт-чује: да се направи предрачун.