Београдске општинске новине

483

Г. Председник саопштава молбу стаковника пријеиољске улице да им ошптина изврши калдрмисање тротроара. Г. К. ПетровиК мисли кад се од општине ништадруго не тражи него да она изврши направку да се то може учинити. По договору г. г. одбороика решено : да оншт. енжењер намрави нредрачун, па ако становниди улице пристану и по њему положе сви паре оиштини унапред, о.зда да се послу пристуни — али и то кад буде свршена и одобрена нивелација.

На молбу СоФије Миловук, Марије Гајић и Милке Вучићевића оддучено да им се изда из оиштнске касе по 60 дин. помоћи на лечење. Саопштена акта за угерења и одбор изјавио: да је Персида Пивашевић учен. в. жен.шк. сиротнг стања а Риста Стојановић кал®а, непознат.

ХАОТИЧНА СИТУАЦИЈАПоследње десетине XIX века, као да су спреми: да крунишу свој започети рад крајем XVIII века. Искра револудије, за слободу народа, са разорених зидина Бастиље, одсевнула је последњих година, ма и у другој Форми, иод зидинама Стамбола. Но да ли је ова божанствена искра у рукама Прометеја или се њоме титрају зли дуси, који би да сруше на балкану стари ропски век те да нам страшније ланце донесу, то ће будућност на скоро показати. Немоћни, а распарчани народи на балканском полуострву има ли су прилике видети, како се око њих сплета мрежа разноврсних нолитичких и економских струја са сгране, да их, ако не са свим ноплави а оно тотално своме упливу подчини. Догафаји последњих дана, који се испољише у Бугарском питању, под именом „Орлеанске интриге", указују нам на нову политичку Фазу, у коју ће без сумње цела Европска ситуација за кратко време, доћи. Бугарска је управо онај кључ, који ће отворити врата новој ситуацији с поља. Но колико ће времена проћи, докле ово питање дође у своју последњу Фазу, то сумњамо да би икоји политичар од заната могао прорећи. Главно је то, да ово није цоследња Фаза у којој се данас Бугарска надази.

Да погледамо само, ма и површно, како је Бугарска до овог иитања дошла, и у колико је она била оруђе упливу са стране. Ми смо видели, како је после, берлинског конгреса, који је Сан-СтеФански уговор сузио у најуже границе, стављеаа једна јака контрола над продирањем велике руске струје у источном питању. У то доба изгледаше да Русија стоји чврстом ногом на балкану, и нико необраћаше озбиљне пажње оној аргусовој контроли, коју је Енглеска са Бизмарком, у лицу Аустро-угарске на Балкану поставила. Овај само чин био је од јаког значаја по даљи развој ствари у балканском питању. Наметнути, у бугарској кнез, у лицу једнога Батемберга, који стајаше под високим покровитељством Русије, беше у ствари само иомоћник западне превласти; као што та западна струја, која иђаше у наточ Руским интересима на балкану, не беше ништа друго него мост преко кога требаше да пређе уплив Аустроугарске, коју Германија, ио своме иолитичком и економском тежишту, мора на исток иотискивати. У своме сопственом делу, ослобођеној Бугарској, била је иринуђена Русија да гледа једнога Фактора, који иђаше на то да јој на балкану што сталнијих препрека начини; а како јој руке беху везане она мораде трпети очекујући згоднији час те да спречи даљи ток западним струјама, које Аустро-угарску преко окупационих земаља и преко Србије ка Бугарској потискиваше. Ослободилачка политика једнога Батемберга није се могла допасти Русији ни за то, што се у томе послу јасно огледаше један покушај да се Русија што већма одстрани од свога мезимчета и да Бугарска што лакше падне у СФеру интереса западних сила. Међу тим, и ако јој се ова Батембершка комедија не допадаше, немогаше Русија ни у колико исту спречити, пошто у њојзи лежаху непосредни интереси, мал не свију западних сила, које страхују да им Русија, са јаком превагом на балкану, не би пореметила интересе од животног пигања. И за цело, ова зебња, са гледишта њихових интереса није без основног разлога. Заузевши сигурне положаје на балкану, а имајући за собом грдне просторије средње азијске, Русија би била у стању да ступи у одсудан положај према досадашњем развитку осталих сила, а нарочито Аустро-угарске и Енглеске. Имајући ово на уму морала је Русија мирно да гледа прокламовање једне Румелије и весело одобравање Аустро-угарске, која, у то доба, играше, међу двема суседним државицама, једну, по све, дволичну ролу. Да не беше Русија на овакав начин спречена зар би могда иначе где-