Београдске општинске новине

484

дати и не сметати догађају, који ослобођену Бугарску, по јеФтину цену, доведе у нову Фазу отворенога непријатељства према свему рускоме; и зар би могла гледати потајно удварање западнога принца ирема суседној Аустро-угарској монархији? Да Русија не беше у то доба везана, са свију страна, лако би пресекла онај Гордијев чвор, који АустроЕенглеске руке, под потајним протекторством једног Бизмарка, над Бугарском сплетаху. Али са изненадном променом Фронта, коју је бугарска у овом времену учинила, десио се један случај, који на нрви поглед изгледаше да је постао искључиво услед унутрашњих , чисто бугарских, струја, но доцније се показа да је и то одавна смишљени план са стране. Батемберг, који, у Румелиотском догађају, беше слепо оруђе Аустроугарских тежња на Балкану, и ако у ствари, замишљаше да по својим симпатијама и делима нагиње више средњеевроиским силама, или још боље Енглеској, мораде напустити земљу и оставити на милост Европе трагикомедију ослобођења у којој он играше доста видљиву и — доста комичну улогу. Он оде из земље да устуни места још погоднијој личности, која ће руску Бугарску савршено у СФеру Аустро-угарске интриге бацити. У овом међувремену изгледаше нам, за неколико часова, ца ће уплив Руске политике у Бугарској на ново васпостављен биги. Шта више Русија створи кандидата у лицу кнеза Мингрелија, који би, за цело био истинеки представник руске преваге у Бугарској. Русија приступаше делу; а Порта обазирући се мудро око себе одобраваше, ма и привидно, овај избор очекујући, хоће ли га, својим старачким рукама, благословити савезнички владика, који у једној прилици јасно наглашаваше: да за балканско питање неће ни једног мушкетира жртвовати ?" И шта би? Искрени савезник Русије стаде, у последњем часу, на супрот васпостављању руске пре ваге на Балкану, замишљајући свој положај у ситуацији, коЈа би могла наступити, кад би Русија у Бугарској чврстом ногом стала. Германија је одсудно решила да јој је већи интерес ако Русију у Бугарској веже и ако Аустро-угарска струја и овом приликом сузбије струју руску. Германија је, у овом случају, помишљала да сгвори према Русији ново издање непритатељске контроле, као што је, према Германији , Француска , коју Русија после Паришког мира, све јаче , својим симпатијама, подржава. Испољен доказ у овоме , био је тај , што је Беч оног истог дана, кад је руски кандидат,

као будући кнез Бугарске изашао пред цара, послао свога Кобурга у Берлин и овај је примио свој благослов из руку Билхелма и гвозденог канцелара. Је ли се надала Русија да ће је њизин савезник, норед свега пријатељства, у овако критичан положај ставити, ми незнамо ; али, да је из оваког Факта могла Русија видети отворену тежњу Германије, у то не сумњамо; не сумњамо ни за то, што је, мало за тим, после свога политичког шахаГерманија успела , са иокушајем да створи доста момогуће шансе за шах-мат своме северном савезнику, основавши тројни савез између себе , Аустрије и Италије, а подкрепивши га и пристаиком Енглеске на рачун чувања Турске целине. Овај, доста тежак положај , у који данас Русија сгупа, као да се у многом отежава и тиме, што у овом часу помоћу Епглеске ради Германија да се Шпанији створе што већи изгледи за степен велике силе , која би , за леђи Француске , била, у сваком случају, спремна да помогне Немачкој у случај у сукоба, макар и оружаном неутралношћу изнад Пиринејских гора. Пред руским дивом лежи рукавица, коју је гвоздени канцелар бацио хоће ли је Русија подићи, то је питање скоре будућности, за коју мислимо да није баш тако далеко, јер у одговор свему као да чујемо звек мача који на Гилијциске границе одјекује. СвРШИЂЕ СЕ) ■ » Ф I ■ ■ • ; М И Р? „Что ти мн-ћ поешЂ Лазарн " ,... А ја опет не знам, откуда се напуни атмосФера миомиром? И септенати, и кредити за нова оружја, и савези, и јуначка граја у делегацијама, и трка у наоружању војсака , и прикупљање њиово на границама, и на границама убиства, и Финансиске и економне борбе, и врбовање нових савезника по Лонд»ну и Мадриду, и то све за мир. — Ала тај чича Мир , стриче , много закера. — Закера, дабоме; као сваки болесник, синко. Сад му држе „конзилијум", зато толика граја. [ * Спорно питање између Француске и Немачке — Елзас и ЈЕотринђија сгоји још отворено , као жива рана , која се не лечи ; Бугарска котрља се као златна јабука још између Русије и Аустрије,