Београдске општинске новине

498

Дине са Управом вароши Веограда. Суд је то иитањерасправљао у својој уиравној седници, те је састављен пројект правила за продавање леда, која гласе: Изволте чути (Прочитан). Јован Дилбер. Ја бих имао приметити. да се само чист лед може захватати, јер ко ће контролу води ги употребљује ли се нечист само за лађење. Председмик. Ја сам господо чуо, да се прошле године много доносио лед код нас на дереглијама а узрок је тај, што су сматрали, да се по овим адама налази чист лед, на за то су га добро нродавали а налазили су и купаца. Да би добили чист лед овде, ја сам дошао на ту мисао, да у бари Венецији код наше пумпе дам начинити једну рупу — басен — па да са пумном вуче и разлива вода и тако добија ледчист и на месту колима приступном. Онда неће имати потребе нико да захвата са других места нечист лед. (Чује се! врло добро). ./. Дилбер. Ми имамо ослонца да забранимо вађење сваког другог леда сем онога који је чист; зато бих био мишљења, да се она тачка избрише која разликује чист и нечист лед. Председник. Само иемојте изгубити из вида да би наше грађане нарочито механџије тиме нагнали да плаћају велику таксу. Ј. Дилбер. Опет за то треба да буде чист лед, а нека се смањи такса, јер ко ће да води надзор, да ли је лед чистији или није. Председник. Па у правилима се то прописује, а сваки мора код полиције да добије дозволу за преношење леда. Михајло ПавлониК. Ја се не слажем са г. Јованом Дилбером у ономе што рече, да би боље било, да се сиусти такса, а да се чист лед добија, јер и онај који вади лед за пуњење леденице за лађење иића, ко ће њега да коитролише, какав он лед даје другоме. Даље г. иредседник рече, да је лањске године довувучено много леда са стране, за то што тамо имачистијег леда од нашег. Не, госнодо, него за то, што лањске године скоро никако није било леда, већ се тамо задржао нанос од Дунава, и ти људи су ишли и дереглијама довлачили. Кад би се ииак са стране доносио лед, треба већа такса да се наплаћује. Председник. Ја рачунам да би наше грађане, који живе у Палилули и на Дорћолу, много оптеретили, кад бих их ириморали, да донесе лед из места које им је далеко, и за то би добро било, да они могу вадили лед и са Дунава. Мих. ПавловиИ. То је добар разлог, само треба ца доносе са Дунава, а не са другух разних нечистих места. Коста ПетровиИ. Као што сам чуо из сада прочитаних иравила, општина даје себи неку концесију, резер^ вишући ираво да може ту концесију ина другога пренети. Мени се чини да ће то бити некористно, јер ми није познат закон, по коме би ошнтина сама себи могла дати такву концесију. То је једно. Друго истим правилима прописује се некакве казне иротив кријумчарења. Међу тим за то право кажњавања, које је општина рада себи овим правилима да прибави, општина нема такође ослонца у закону. Дакле те две схвари, што су ушле управила, менд

се бар чини да нису требале да уђу; и за то ја бих био мишљења, да се из правила избришу. Ма да и сам делим мишљење да општина и треба а има и права, да у интересу становништва узме ствар ову у своје руке, — опет при свем том нисам за то да она то своје право или како се о правилима вели ту своју концесију преноси на другога кога, јер преношењем тога права, општина може створити себи једну велику одговорност. Ако се мисли да ће се општина сачува од одговорности и парнице тиме, што се нравидима и сама концесија а и њен пренос условљава одобрењем надлезкне надзорне власти, то је, по моме мишљењу, погрешно; то само одобрење, према нашим законима, није довољно да ослободи општину од одговорности према нријемнику тога њенога права, према ономе на кога је право своје пренела. Дакле по свему овоме ја сам мишљења, да се показане две ствари из правила изставе, а остало могло би се примити. Председник. Ја ћу да оправдам за што смо то унели у правила. Ја сам видео из коресподенције, која је пре две године вођена да је неки грађанин понудио неку награду да добиЈе ово право, и то је дало повода, да се ово унесе у правила. Међу тим и сам нисам за то, даседаје то правом другом, кад сам могу више да добијем, Ст. ДобривојевиЛ. Ја сам имао да говорим са оног истог гледишта, са кога је говорио г. Коста Петровић. Ја се слажем с њим потпуно, само хоћу да одговорим на оно питање, које је изнео г. Дилбер. а потиомогао га г. Павловић, да треба и механџије да добијају чист лед као год и они, који раде с млеком, сладоледоледом, бозом идругим пићем, Ја држим да би била врло велика штета за ка®еџије и механџије, да се служе чистим ледом, а нарочито би подвоз за њих скупо стао, јер они и иначе плаћају много више дације. него други становници. као нпр. крчмарину, и још кад би их оптеретили, да чист лед набављају, који им не треба ни за што више негодаладе пиће у бурадма ја држим да би то било тешко за њих. Ја мислим, да њима треба дозволити, да доносе лед с онога места, са кога им је најлакше доносити и не везати их за чист лед. Што сетичеонога иитањакоје је изнео г. председн:1к да се ископа једна рупа и у њу општинском нумпом напуни воде па после да се ту следи и одатл лед продаје, ја тврдим да је то немогуће да једна такова рупа може дати довољно леда па ма ту највећи мразови биш. Ја мислим да треба одредити место овако како стоје у природи воде, одакле ће лед да се носи, наравно пазити, где ће место бити чистије, и где ће бити згодније онима, кој и секу и носе лед. Председник. Молим вас, господо, ја ћу да објасним ову ствар.. Ово што намеравам да учиним, опет сам хтео да учиним у корист наших грађана. Ја нисам баш на то ишао да стварам лед, него за то, што са пумпама можемо тај посао лако вршити, а друго за то, што би се контрола лакше водила. Ја мислим, да ће то бити добро, а у овоме наћи ћемо и бољег рачуна за нас. За целу варош ту неће бити доста леда, само ће контрола онда бити лакша. Ја знам како смо се с тиме патили; поставимо пандура на