Београдске општинске новине

499

Дунаву, и дамо му два мскка да чува. Ко то онда може да контролише. Ст. ДобривојевиК. Мало пре кад сам говорио, изоставио сам једно нитање, а то је о нреношењу леда са стране на дереглијама. То није било из тога узрока, што није било код нас леда, лед је преношен и онда, кад га је код нас било, а преношен је за то, што ее јеФтиније могао добити. Тамо со јеФтиније нађу надничари за сечење и товарење леда, па би за то требало некако сиречитк те да и за такве артикле не иде новац на страну, кад тај новац може наша сиротиња даузме за лед. Мих. Павловић. Ја знам да лањске године није било леда. Ја сам баш питао за што се вуче. То ]е било по нужди, а истина је да је тамо лакше вадити лед но овде. Председник. Ја не знам да ли би могли да забранимо али могли би да учинимо, да нам плате калдрмију као на сваки увоз, а иначе забранити им са свим, да доносе лед, то би значило да забранимо трговину, а то не смемо (Чује се: илаћају они и ђумрук и калдрмију. Ваљало би таксу да одредите сад, а што се тиче онога' што вам рекох, да начиним једну рупу за добијање леда, ја мислим, да ћете и то одобрити да урадимо. („Одобравамо"). Даље ја мислим. да се прекроје та нравила у духу, као ште је г. Коста Петровић казао. Ст, ДобривојевиК. Онет нисмо пречистили оно питање, да ли морају и каФеџије носити чист лед и оћу да се то нитање иречисти. Васа ДучиЛ. Ако нримите, да се може лед доносити са стране, онда ко ће тамо контролисати; и спречити некога, да не узима нечист лед. Ј. Дилбер. Треба тражити уверење о томе. Нека председништво према истакнутим назорима удеси правила како буде могуће ; а ми да одобримо и издатак за грађење базена (чује се: Одобравамо и једно и друго.") Дакле, господо, онда је ова ствар свршена. (Чује се; свршена). Молим вас, господо, сад имано другу ствар на дневном реду. Ђока Кимпановић и друг моле да им се да повластица на леплење плаката ио ћошковима. Ја сам сматрао за дужност изнети вам њихову молбу. Сад ја не знам да ли ми имамо право да им то можемо дати, јер то значи да им дамо концесију, привилегију да они само раде тај цосао, а други да несмеју радити. Мени се ствар допада пошто, знате, да је има у целоме свету, али нитање је имамо ли права на издавање такве концесије. Никола Ђорђеви&. А молим вас, а где ће они да лепе те плакате, да ли на куће ? Преседник. Не, не. Они ће табле да начине, које ће ставити на куће, а за то тражити и дозволе да наместе табле. Ст. ДобривојевиЛ. Ја мислим да ми решимо, па ћемо онда тражити одобрење од власти. Никола ЂорђевиИ.' Он тражи концесију, да може леиити и плакате на ћошковима, где он нађе за потребно. Али ја питам, откуд општина може дати њему право, да

укуца таблу на мојој кући. кад ја то рецимо не допултам. Марко СтеиановиИ. Ако би он те табле пра ко а неким стубићима, онда ја бих био за то, да му се одобр /Ј, јер то постоји у целом свету; иначе не знам како би се могло одобрити. Никола ЂорђевиИ. То нема нигде, да општина илл ко други, даје то право него ти који раде и лепе те плакате, они иду те се погађају са иојединима, да им дозволе, да могу чаместити табле на њиховк?: кућама, на којима ће плакате лепити. Ја сам мишљења, да се преко тога пређе на дневни ред. Мих. ПавловиК. Они траже, да им ошптина да аскључиво право, да други не емеју то радити, а мислим да они не траже, да им општина да искључиво право да могу лепити на [кућама, где год они хоће, јер општина им то не може дати. Но и ако би се дала њима концесија, онда они на оним местима, где хоће да лепе, треба да се споразуму са газдама кућа. Никола, ЂорЏвиК. Са тражењем концесије, они траже двоје: прво, да им се дозволн, да лепе по ћошковима, а друго, да други немају права, да то раде. Дакле они траже то искључиво право, да они једини пггампају плакате, и да они једини обзнањују плакате по ћошковима. Коста Црногорац. Ја мислим да би добро било, да ми овај акт вратимо дотичној господи, па да она нама назначе места, где ће плакате да лепе, и да се сиоразуму са газдама кућа. Ст. ДобривојевиЛ. Ја држим да би се могло заиста, помоћи, да се њима закаже, да означе та ћошета и да донесу дозволе од газда кућа. Мита МиловаповиК. Лепо, ако они добију дозволе на та ћошета, онда хоћемо ли ми њима гарантовати, да на другим местима не може нико лепити. Марко СтеиановиЛ. Општина би могла да избегне све те тешкоће, кад би му уступила ћошкове у рејону улице, који нрипадају онштини, као што је н. пр. „Руски Дар" на Теразијама, па нека он ту подигне стубиће, на којима ће наместити табле за нлакате. Председник. То би правило сметње комуникацији. Марко Леко. Добро би било да им се каже, да они боље то мотивишу, да ирецизније обележе право које траже. Никола ЂорђевиК. Ако би се њима дало то право, онда би им се дало искључиво право, да они иродају та места, а да други не смеју леиити. Дакле ми њима нредајемо туђе ираво, а на то ми немамо права. Еоста Петровип. Мени се чини да се та ствар може извести овако. Нема сумње, да ће и молиоци лепити извесне плакате на оним истим местима, где су се плакати и до сад лепили. Нема сумње да ће сви они становници појединих кућа, на којима се сад плакати лепе радије нристати и молиоцима дозволити да метну табле на куће, јер им се тада неће дувар кварити сваки час. А кад стоји ово двоје, онда ће, бар како ја мислим, бити најбоље да молиоци од појединих грађана добију дозволе за подизање или укуцавање табле, а онда кад то буде свршено, да општина на основу § 34 општинског закона изда једну наредбу, којом би свакоме ставила у дужност, да уз незнатно плаћање