Београдске општинске новине

500

извесне таксе молиоцима мора прилепити плакат на месту, које су молиоци означили.—Тако би се дало то извести, у интересу чистијег лепшег изгледа вароши и кућа, на што општина има и право и дужност. Истина иде мало теже са оптерећавањем таксе за лепњење плаката; али и то се да такође по закону извести, само пошто молиоци добију дозвољење од дотичних сопственика оних кућа, на којима ће плакате лепити. Председник. Онда да им тако одговорим. Ст. Добривојевиб. Ја мисл«м да имамо законског права, као што је казао г. Коста Петровић. Кад општина води бригу о чистоти и улепшавању вароши, она има ираво да одреди, на којима местима да се лспс плакати. Општина треба да направи сиисак свију ћошкова и ца каже: ове ћошкове дајем, а на другим местима не дам да се лепе нлакати. Што кажу : има преко нута ћошак, може овако да се доскочи. Ја ћу и тај ћошак да заузмом и сва та јавна места оиштина треба да заузме. Никола ЂорђевиК. Онда је најбоље да огинтина у споразуму са полицијском влашћу добије то право, да заузме она места, које она означи, и онда нека не даје овако испод руке, него нека се да лицитацијом. Дакле нека г. председник размисли о томе, и онда може се упустити у иреговоре с ким. Председник. То би био врло добар пут, и кадопштина добије то право, онда га може дати коме хоће, Онда свакојако можемо одговорити овој господи, да им општина за сада не може дати тражено нраво. Ми дакле треба да се споразумемо са државном влашћу и да нађемо та места, па да учинимо даље што треба. Ст. ДобривојевиК. Полиција нема већег права од нас, онштински одбор има право да води рачун о угледу вароши па пошто се веома квари углед оним лепљењем разних плаката по ћошетима, то треба општина да одклони, но да би то извршила она треба да избележи места гди се могу такви плакати лепити, па да после предложи полицији да се на тим местима наместе такове табле те ко оће да на те табле лени, да нлати онштини одређену таксу које право може после општина дати и под закуп. Председник. Не мислим ја, да нам она то ради, него да се плакати ве смеју после лепити на другим местима. Дакле да и она нареди: нлакати се могу лепити само на оним местима, где је општина ноставила табле. (Чује се: тако је, тако је). Дакле прелази се преко молбе па дневни ред, а препоручује се председнику општине да се нобрине за увођење тога реда, и тај рад да оппггина узме у своју концесију. Одобравате ли господо ? (Одобравамо). Молим вас, госнодо, овде имамо молбу Милоша Војковића учитеља, да му општина укаже помоћ, што је запао у незгоде. Онгатинеки Суд је решио, да његову молбу препоручи вама. Међу тим како молилац има разред са увећаним бројем ђака (због чега је решена, али због" оскудице локала није извршена нодела тог разреда) он готово има права на помоћ, јер би, да је нодела извршена, на време други учитељ примао наннаду за стан и огрев. Он има 108 ђака;

но помоћ иште, што је запао у крајњу беду са болести и умирања одрасле деце. За шестмесеци учитељу одељеног разреда пало би 420 дин. накнаде. (Чује се: „да му се да 500 динара"), Ст. ДобривојевиК. Ја бих био мишљења, да му се да 600 динара, па макар уштедили с друге стране, кад је човек допао таквих невоља, а као дугогодишњи одличан наставник, заслужио је ту милост. (Чује се доста је 500 дивара). Никола ЂорђевиК. Доста је 500 динара. Председник. Дакле пристаје те ли, да му дамо 500 динара. (Пристајемо). Имамо сада молбу другог учитеља, Николе Мусулина, који је пензионисан, па моли, да му се изда још (једном за свагда) годишња накнада за стан и огрев, да би могао удомити кћер. Васа Дучик. Праведно би било, да му се нешто учини, јер заиста је сиромах човек. Марко Степанови&. Ја знам. да је заиста сиромах. Сем тога, треФИла му се прилика за удају ћери (Чује се: требало би му дати; он је пуки сиромах, ослабио је са свим). Председник. Молим вас, господо, нико се не јавља за реч! Коста Црногорац. Ја тогучовека врло добро нознајем. Знам, да је био патриота, знам, да је много пожртвовања показао као учитељ у Призрену. Ту је имао грдних беда. Дошао је у Србију, помагао је на одгајивању, васпитању наше деце толико година и учинио врло много као учитељ. Да не говорим дуго, ја вам помињем и његову судбину и молим за допуштење, да г. председник (и он је отац) даде своје мишљење. Председник. Кад апелујете на мене, ја вам морам иризнати, да никад не могу да одречем молбе, које се тичу среће дечије; па кад стоји оно, што рече г. Црногорац, мишљења сам, или да му уважимо његову молбу, или да му дамо 50 дуката. Ј. Дилбер. Ја мислим, да му дамо целу суму. Председник. Напо^летку можемо му дати целу суму (70 дук.), али како ту помоћ игате ио ради удомљења ћери да му се новац да онда, кад дође удомљење, а дотле да тај новац стоји на расположењу у каси. (Чује се: врло добро.) Дакле пристајете ли, да тако урадим? (Пристајемо). Председник. Г. Сергије Станковић интерпелисао ме је односно онога шљунка, који се растура на друму топчидерском. Ја сам му захвалан на њој, јер то није само његова интериелација него и свију грађана, који тамо у тој улици седе и иролазе. Изволте чути ту интерпелацију. (Ирочитана). Председник. Молим вас, госиодо, ово имам да кажем. 24. јуна држана је лицитација за 500 куб. метара шљунка за топчидерски друм. Та је лицитација остајала на Стојану Крстићу за 3*95 динара куб. метар. После неколико дана дошао је ваш одборник г. ЈосиФовић и казао је, да је он био тога дана на лицитацији, он би дао јефтиније са 9 пара. Онда је одређена ужа лицитација и ту се такмачили до 3 - 35 и шљунак је опет остао натоме Крстићу. Кад је шљунак донет, ја сам одредио комисију два одборника, а сем њих и г. Сергију, (који је јавио, да