Београдске општинске новине

501

не може доћп због својих послова). Комисији сам нагласио нарочито, да оцени кад прими : је ли гаљунак по мустри, а то за то, што ми је надзорник добара рев>ерисао, да се довлачи рђав гаљунак. Међу тим септембра нађем се с генералом г. ЈХегајанином и он ми рече: да се тамо на топчидерском друму довлачи црвен гаљунак. Ја га замолим да буде добар рећи нредузимачу, да то не чини, ногато му се такав гаљунак неће примити. После 5—6 дана добијем писмо од генерала, којим ми јавља, да је учинио, гато сам га молио. Предузимач је нреко момка одговорио: „нека г. генерал гледа свога носла, јер ја знам шта радим." То значи другим речима ово: ја ћу знати шта треба даучиним, па да ми се и овај шљунак прими. То ме је јога вигае наљутило, па сам тражио од комисије, да се строго држи услова и не прими оно, гато је по мустри. И заиста и г.г. одборници дали су мигаљење, да довучени црвени гаљунак не ваља и да се не може примити, јер ми избацујемо црвени камен и из калдрме. ЛиФерант се у први мах наљутио, али после дође и моли, да му се гато год одбије на нечистоћу и шљунак прими, да не би, вели, иначе пропао. Онда зовнем г. Јанковића, г. Матића и г. енженера, да прегледамо опет шљунак. Тада комисија реши, да се најзад довучени шљунак прими, али ако лиФерант цристане, да му платимо свега по Г50 дин. куб. мет., дакле за 2 динара скоро је®тиније од ногођене цене. Он ми саопшти, да је задовољан с тим решењем. Кад ето ти га иосле два дана, па нротестује и вели, да не пристаје на оно, I. то је комисија предложила. Тражио је, да се наново прегледи гаљунак и од мешовите комисије. То ме је наљутило, јер ми смо му учинили више милост, решењем да се шљунак нрими по Г50. Ја сам за тим наредио, да му се каже, да одмах носи шљунак. После три дана опет је пристао, те му је шљунак нримљен по Г50 дин. куб. мет., и узето од њега 200 куб. нет. (Наставиие се) НЕСЛ^ГЖБЕНИ ДЕО

ЕВРОПСКИ РАТ Чланак „Новог времена" Чланак „Руског инвалида" био је као што је век нознато, протумачен несимистички у Аустрији и Германији, иизазвао јенрилично велику, грају*) која се, у осталом, нрилично усталожила под упливом тумачења „ зопг Ле 8г. Рејегзћоигу^-а и нетроградско коресподенције, штамнане у „јиог"- у. Но паника, *) Недавно изашао је у Руском« инвалпду чланак, један коме се на крају вели да је Русија у стању борити се са целом I Европом, у случају рата. Овај завршетак веле да је написан по изри- | чиој ввљи цара руског. Ур.

која је за часак била тиме умирена, обновила се по нова у Бечу и Берлину услед извештаја да је у Берлину држан војени савест под председништвом цара Вилхема у коме се искључиво претресало питање о томе какве би мере ваљало предузети у случају војне између Русије и Аустро-Угарске. Та.ј вови наступ грозпице, од које мање или више пати скоро цела Европа, прошао је, кад се дознало да у Берлину није у опште ни било никаквог војеног савета, но да је сва ствар била у томе, што је цар Вилхелм примио са рапортима Фелд маршала Молтке-а, војнога министра и г^нерал-квартир мајстера, и то не сву тројицу заједно, него посебице. Да се страх умали припомоглоје извешћедаје генералу Швајницу при повратку његовом на пређашње место, кнез Бизмарк, кога је ген. Швајниц походио, дао мирољубиве инструкције; а такође и глас да се Аустро-угарске решила до пошаље свога изванреднога иуномоћнпка у Петроград, по свој прилици Министра за Босну, Калаја. У овом последњем страху интересантан је Факт, што некоји берлински и бечки официјозни листови изражавају наду да се, у овај мах, бугарско питање може решити. Заслужују пажње, између осталога, чланак „бсМевГ&сће 2еШт^-а." Овај лист консгатује ова Факта |која ое барем чине да постојд: тројни савез, чланови који су гарантовали један другоме територијалну власт и иоложај велике државе, и отворену тежњу Русије да поново увуче Бугарску у СФеру својих интереса. Пита се: како је намерена Русија да достигне ову цел? Ако се она, понета ,,панславистичким" тежњама реши да иде против Аустро -Угарске и тиме разоривши Хабсбуршку монархију, да оствари себи слободан пут па Балканско нолуострово, то ће понова добити снагу сааиб Гоес1еп8 и „пре но што руске војске успеју стићи до Беча, дићи ће се противу Русије више од пб милијона германских бајонета. Услед тога „8сћ1е818сће ХеИип^" даје питање: неће ли претпоставити Русија ризичноме рату између себе и Аустро-угарске, своме окужном непосредсвеном ступању у Бугарску ? „Ако Аустро-угарска, продужује исти лист, ступи тамо у борбу са Русијом, што се једва допустити може, то савиз ГоеЈет отпада за Германију, и у томе случају Русија би се нашла у далеко повољнијем положају. Осим тога за војну са Аустро-угарском Русији ће биги мучно да промотри саеив ће1Н, дочим у питању бугарском она има савпв ћеШ увек у својим рукама," Лист овај дозвољава чак могућ-