Београдске општинске новине

2

сали да је пређашњи избор носланика био незаконит, онда нека се зна да то и за друге вреди, како би се одрицао овакав примеран морал, који на овај начин одбор награћује. Но достаје сваком од нас иознато па и њима је да они нису више за та места иа изјављујући овим неноверење целом одбору подносимо овај акт Суду општине Београдске да нареди шта треба за избор нових одборника. Београд 25 Октобра 1887 год. Панта Живковић абаџ., Јован Протић терз., Велимир Караиешнћ, Јован Колабић, Јован Обрадовић, абаџија, Таса Живковић, абаџија, Марко Денић, абаџија, Јован Петрозић, трговац, II. Татић, адвокат, Илија Половина, касапин ит.д, г. Никола 'И-орђевиК. Ја мислим да ово није требало одбору ни износити. То је нолицији поднесено и полиција је требало да учини што јој надлежи. Председник. Мени наредба стоји, да саонштим ову изјаву одбору; вршим дакле само наредбу, кад вам саопштавам исти акт. г. Димитрије НаумовиК. Овде се види, да нас Панта Живковић оптужује, онај Панта Живковић који је отиарањем нијаце на ономе нриватноме илацу, кодзеленогвенца учинио да сваке године општина губи 300—400 дуката. (Чује се: не треба да се уоуштамо у то.) г. Ст. ДобривојевиК. Ни законом о општинама па и ни једним другим законом није дато право грађанима, да они буду надзорна власт над општинском унравом, него је то ираво дато искључно, управној полицијској власти и само управа вароши Београда као непосредна надзорна власт и министар полиције могу чинити приметбе на рад и одлуке одборске, па и поништавати их, па чак и одбор збацити у извесним случајевима, а никако нема и неможе то право имати поједини себични грађани, као што су неки који су поднисати на акту неноверења. Мени није пи чудо што се на подписатом акту налазе подписи оних људи који на живот и смрт хоће да пренесу пијацу на зелени вевац, те да тиме створе приход своме имању стодуило већи , као што је Панта абаџија на неколико шупа вукао 90. дук. месечно кирије а]шупе нису вредиле ни 30 дук. и још веки, који су канију давали по 15 дук. месечне кирије; једно дрво пред дућаном но 8. дук. месечне кириЈе и један лад испод дуда по 6 дук. месечне кирије. — Ја се тим људма ни мало не чудим, него се чудим унрави вароши Београда, како је она могла лати важност таком акту и тиме одрећи се свога права мадзорног. Тај акт неповерења има још и тај значај: да би потписници на томе акту кад би дошли за одборнике били ноштени и савесни. То ја не могу да верује. Ја знам један жалостан случај кад је био одборвиком ирво аодиисанина томе акту Панта абаџија, онје купио кућу Книћанкину па је носле одма пренродао оиштини за дуплу вредност а општина је употребила за школу; па после 15. дана нађе се да је та кућа влажна и одма се школа изсели и остане празна. Шта је данас с том кућом не знам. Ето, н*д је тако савестан који изјављује неноверење, може се мислити какви су остали и какви бш они били вајни одборници. Ја нредлажем господо да се тај акт одбије. То је моје мишљење неговорећи ништа о садржини акта; о којој кад би говорио изнео би млого шта о карактеру појединих подцисника.

Пкшато је да пама скоро излази рок, Ми нисмо жељни ове дужности ; ми нисмо жсљни ових места, али не треба допустити да се усвоји тај принцип, да грађани са сокака нападају на положај одборника. На послетку законом ј регулисано, да нам надзорна власт може казати : идите кући, и ми ћемо ићи. Али овако са сокака дозволити, да се наиада на взаст онштинску, то је скандал, и полиција није требала то дозволити. г. Мих. ПавловиИ. Друго би било, да су ти грађани ЗЈХтевали, да одбор донесе одлуку, да ли треба и тамо да буде један одељак пијаце, као што јамислим да треба. 0 томе би требао општински суд да размисли, и да извесан број барака одреди, али овако безобразно наиадати на једно законско тело , ја то одбијам и презирем од моје стране. Г. Димитрије НаумовиИ. Оно што је казао г. Мих. Павловић, да ми можемо дозволити, да тамо буде игвестан одељак иијаце, ми нисмо власни да то одобримо, него то може збор да реши и збор је то питање решио, наше право то није. Г. Коста Црногорац. Ја сам црошле године постао члан одбора поверењем неких грађања а према томе и новерењем свију оних, који нису гласали, за мене је ово врло непријатна ствар. У овом акту стоји и то, да су одборници некоректно радили, да су учинили неке штете и по превасходству износи се дуг од 180.000 динара за планове. Заборавља се да је то задужење вотирао цео збор и нрема томе неделикатно је да се таква неистина у овакоме акту износи. 0 осталоме нећу ни да говорим , тек ово нисам могао да ирећутим. Г. Еоста ПетровиК. Господо, ја претпостављам да ће општински суд дати полицији одговор на сваку тачку ове назови онтужбе, онакав, какав у ствари треба да се да. Мислим да ће одговор општинскога суда у главноме бити такав и гласити: да се овај мало пре прочитани акт и изјава неноверења не може ни у колико тицати овога садањег огпптинског одбора, јер су дела која су у томе акту нобројана, дела ранијих одбора. И за то, што рачунам на овакав одговор општинскога суда, ја ћу се у овоме мом говору зауставити само на векојим тачкама из оитужбе, уверен будући да ће и то довољно бити те да се види : да је оптужба без икаква основа, и да ју као такву није ни требало шиљати одбору на саопштење. Као што сте, госнодо, чули, у прочитаном нам акту и оптужби, махом су поређана дела, која нисмо ми решавали. Тако на прилику оно задужење за планове, као што знате, било је пре нас. Но најпосле и да је то задужење дело наше, онет за то задужење не би заслуживао ни овај ни икоји друш одбор никаквога прекора, јер је то задужење оиштине као што помену г. Дрноговац решио оиштински збор. Даље се у акту набацује овоме одбору и нијачно питање и отуд се изводи: да је ка бојаги општина радом одборским и ио тој ствари знатно оштећена. Ја се ссћам да је једна нонуда за пијацу на зеленом венцу била пред одбором; али одбор није могао ту понуду примити, јер је, по закону, за решавање таквих питања надлежан само онштински збор. Онтужбом се замера овоме одбору и што је негдашњем председнику општине г. Владану Ђорђевићу одредио онако голему плату. Али та замерка сасвим је