Београдске општинске новине

3

неумесна и без евакога смиела, јер је ту пдату решио ранији одбор, као што је исто тако ранији одбор решио и то да се извсена комисија, ао оаатинским иословима, изашље у стране земље ; за што се такође овај садашњи одбор наиада На кратк): као што видите, г<сподо, ове најкрупније ствари из поменуге оптужбе нису дела овога но ранијих одбора општинских. Но узмимо да није овак) било, нредпоставимо да је све ове ствари решио овај садањи одбор. Упитајмо се да ли би и тада требало да се од стране надзорне власти поклања ма каква пажња овој оптужби; да ли би, волим, чак и у томе случају требала полиција да шиље суду ову онтужбу с препоруком: да је овај одбору саопштава? Ја држим да се оволика важност и пажња не би требала овој назови оптужби ни у томе случају од стране нолиције да иоклања, јер су све оне одлуке, које је донео оаштински одбор ао аоказаним иитањима, слате, ио закону надзорној власти и она их је могла, ако су неаравилне и незаконите, задржати од извршења, гито кад учинила није, значи: да су одлуке и иравилне и законите; значи: да и сад нема основаног разлога и основа да тим одлукама бар она сама и сад ма у чему замера. Гледећи дакле на оптужбу само са те једне стране, мени се чини, да је нолиција погрешила; да је њен рад по овој ствари неправилан. Но, и осим тога, полиција није требала озај акт одбору саоиштавати ни но томе, што у истоме акту нема ниједнога од оних узрока, који су изложени у §§ 75 и 78 општин. заккна, т. ј. нема ни навода а још мање каква доказа о томе : да су саДањи одборннцн или несавесни или да нису хтели вршити своју дужност. А кад тога у оптужби није било, а то је међутим једини ао закону разлог и узрок са кога се одбор може: или аривремено или стално од дужности разреигити; кад тога дакле није било у ономе акту, којим се овоме одбору неповерење изјављује, — онда је иолиција требала да преко тога акта и оптужбе пређе на дневни ред, као што то она чини са свима оним актима која немају основа у закону. Али, кад полиција тако не уради, него тај акт и ту неосновану оптужбу упути одбору , сигурно да чује мњење одбора; онда одбор не сме ћутке прећи преко тога акта, већ мора изјавити : да је са чуђењем саслушао како онтужбу, тако и преноруку полиције, јер је предностављао да ће управа престонице водити већег рачуна и нажње и о закону и о општинскоме одбору, као једној законом нризнатој власти, све дотле, док јој не буду изнесени докази да одбор не следује пут закона. И тако но свему овоме што сам казао , ја сам мишљења: да суд у своме одговору полицији, поред осталога наведе и то: да је одбор са чуђењем примио саопштење поменутог акта и да је прешао нреко њега на дневни ред. Г. Никола Ђорђевик. Ја се нотнуно слажем с г. Костом Петровићсм, само имам да изјавим као одборник да доиста жалим и уверен сам, да је ово све нотекло од часништва и чланова општинског суда. Председник мени то није иознато. Ст. ДобривојевиК. Овде у начелу има да се реши, да ли су они надлежни, да изјаве одбору неноверење или нису. Према закону данашњем они немају ирава, и шта више кад један известан број грађана нанада нраво дру-

гих или нраво власти, онда је то казнимо дело, и ја сматрам да су они учинили кажњиво дело што што су бунили једиу класу грађана иротив власти. Коста Црногораи,. Ја бих молио, да се узме врло озбиљно, што је казао наш друг г. Никола Ђорђевић, да је то потекло од часништва. Председник. Мени није то познато. Михаило ПавловиИ. Зашто господо? — Изгледа као да ми сами себе бранимо да не сиђемо са ових места. Не, божја вера, нека дође ко хоће; хвала им ! Него велим кад је решено да останемо до Фебруара , та још то кратко време издржимо онда тако треба да буде што се мене тиче сит?сам за ових 8 година^службе и данас ево оставку дајем. Молим да се то забележи. Ст. ДобривојевиК. Ја молим г. одборника да тргне оставку. Мих. ПавловиК. Они су видели, како се збацују одбори по Србији, па жао ће им бити да престоница изостане иза тога. Председник. Изволте чути неколико уверења. Секретар чита: (одбор је дао своје сцене о њима.) Састанак је трајао до 7 1 / 2 часова у вече. РЕДОВНИ САСТАНАК одбора општине београдске држаи 17 Децембра 1887 г. почет у 6 часова по подне. (по етенограФскпм белешкама) Присуствовали: Председник г. Ж. Карабиберовић, члан суда Ј. М. Јаиковић, чланови одбора г.г. Св. Јанковић, М. Степановић, Јов. Дилбер , К. Црногорац, Ст. Добривојевић, Дим. Ј. Миловановић, Н. Д. Кики, С. Станковић, Ф. Розелт, Д-р. М. Т. Ј1еко, Јанаћ X. Фичо. Иредседник. Састанак је, госнодо, отворен. Изволте чути протокол прошлог састанка. Секретар прочита нротокол прошлог састанка. Председник. Има ли ко шта да нримети ? (Нема). На дневном је реду, господо да изаберемо лица за преглед материЈала војених радиопица. По шзвршеној кандидацији, одбор је изабрао: За платно: Косту Младеновића, Димитрија Јовановића и Алексу Савића; За чоју : Гавру Михајловића, Гавру Филиповића, Косту Младеновића, Димитр. Јовановића, Алексу Савића и Новака Ђурића; за израђено одело: Гавру Михајловића и Гавру Филиповића; за опанке: Косту Младеновића и Фотију Неранџића; за кожу: Илију Николића обућара и Милана Матковића; за ћебад: Новака Ђурића за металне ствари: Матију Новотни, Светозара Муњића и Ђоку Поповића; за обућу: Илију Николића; за гвоздене предмете: Ђоку Чумића бравара и Милутина Николића ковача; за дрвенарију: Ђоку Тошића и Косту И. Јованоновића столаре; за гајтане: Марка Денића абаџију и Николу Живковића терзију; за конце и дугмад: Алексу Савића и Новака Ђурића; за корице ножева: Милутина Николића; за мамузе и чутурице: Илију Антоновића и Периклеса Заку; и за казане: Марка Предраговића — уједно решено да се раније изабрани прегледачи коже: Јован Одавић и Риста Поповић, за ћебад: Милован Јовановић абаџија п за металне ствари; Риста Стојисиљевић избришу.