Београдске општинске новине

Председник. Поеледње ееднице имали смо молбу учитеља Војковића и молбу учитеља Муеулина. Одбор је том приликом донео о њима свој закључак. Али пошто су оне биле предмет нов, а тада није била седница пупа , то је нужно да би одлуке о њима биле законите, да их и ова седпида оснажи. Прошле седнице смо донели одлуку, да се г. Војковићу као савесном и добром учитељу , који је оптерећен са Фамилијом да дунла накнада зарад за то што је вршио дужност за два учитеља, јер решено је било да се тај разред у коме он предаје подели у 2 оделења, али ношто онштина није учинила што је било нужно, да се та подела изврши, њему је остало да и даље он сам ради са врло великим броЈим ђака — због оскудице лока.иа, који ће се тек од лета добити. Ја мислим да ће госнода одборници ове седнице усвојити прошлоседничну одлуку. (Усвајамо). Тако исто и г. Мусулин је наш дугогодишњи учитељ, а ту је дужност неколико година и ван Србије у иашим крајевима вршио. Г.г. Одборпици нашли су да таквом човеку , који је се жртвовао за нашу отаџбину треба да помогнемо, а особито овом пргдиком, кад се обраћа за иомоћ, да би могао удомити своје дете. Он је отац са троје деце и он им је и отац и мајка. Еаже у молби, да је^се иојавила нрилика да удоми своје дете, и ои тражи да му дамо одсеком помоћ, која би му нослужила на ту цељ. Кад су г.г. одборници решавали о овој ствари, они су се обратилн на мепе, да ја дам своје мишљење. Ја сам као родитељ казао, да дамо 50 дуката. Г.г. одборници су на једпогодишњу накнаду стана и огрева — 70 дуката. Тако је решено, али је моје мишљење: да му се изда овај новац — 70 дуката — онда, кад уговори удају а пре не. Ја мислим да ће г.г. одборници усвојити и ову одлуку. (Усвајамо). Сматрам за пријатну дужност да вам саопштим да сам добио иисмо благодарности од г. Војковића. Изволте чути. (Прочитано). Сад, госнодо, имам да вам учиним један предлог. Један млад грађанин син наше земље, васпитан настрани у науци за статисгику, сад чигшвник министарстаа нривреде, оншпрним ре®ератом представио ми је могућност и потребу за вођење статистике нанЈе вароши и општине. Моје је мишљење, господо, из искуства да је статистика душа свакога напретка, јер ако хоће човек да ради рачунећи на сигураи успех, онда без сумље потребује статистичка дата те да не ради ништа на памет; а особито би била она потребна за нас, пошто тежимо да дођемо до водовода, канализације, и да предузмемо и посвршавамо све велике послове који условљавају бољитак. Треба нам дакле да имамо податке како се наше грађанстио креће, кодики је број кућа, број житеља, какве терсте могу да сносе и т. д. После Београд је престоница и прва наша трговачка варош, и ако хоћемо нашу трговину да унапредимо, ми треба да знамо, како се она креће те да снречавамо оно, што јој шкодн ; а зато упутства и податке може нам само статвстика дати. Дакле и иознавање покрета трговине и познавање свеколиког кретања и одношаја може бити само тако, ако установимо у нашој оп-

штини статистичко оделење; а на основу најтачнијих података које нам она даје, моћмћемо најзад водити тачна рачуна и о нашим приходима и расходима, који на сваки начин у колико се тичу пштнне у толико се тичу и самог Београда. Ја сам чигшо нредходне мрорачуне за идући буџет и влдео сам. да ме је срећа послужила, да могу поднети у најскоријом времену буџет за 00—70 000 динара већи но што је прошло годиме, и онда мислим да могу неколико хиљада динара имати на расн< можењу за овакве цел.и , а међу којима прво за увођење овога статистичког одслења у нашој општини. (Чује се: врло добро). „Хвала председништву"! Ја жедим само да ми одоЗрите, да то могу ставити у буџет. (Одобравамо). Јов. Дилбер, Нама трговачки ј говор истиче за две године, и заиста од велике би нам користи било, да уведемо статистичко оделење у нашој оиштини јер би ма тај начин за времена добили лако могућност и за заштиту извесних артикала. Истина то држава чини, али неће бити згорега, да и ми имамо података. Лредседник. Што се год нреноси нреко ђумрука то ћс-мо ми знати и у оиште о свему ћемо моћи водити тачна рачуна, и свакојако статистика не само да ће сама себе да пдаћа него ће још бити од велике користи општини. (Чује се: врло добро). Молим вас изволте чути акт тога господина; он гласи: Поштовани Госноднне Иредседниче. Ви сте ми, господине председниче, указали велику иочаст тиме, што сто тражили да чујете и моје мишљење о предмету, који се односи на организацију оиштинске статистике , икога мислите изнети на идућем одборском састанку, као ново-пропонирани предлог. Ја ћу се радовати, Гоенодине председниче, ако успем, да овим мојим излагањом о задаћи варошке статитистике и користима које би од ње имала наша општина, онравдам ваше поверење; али морам у исто време напоменути, да се због кратког времена које ми је за овакав рад на раеположчњу стајало, нисам могао уиуштати у поименично набрајање и описивање евију радова, које би имао такав биро да врши. Питање, да ли је нужно завођење нарочитих одељења за статистику нри оиштинама, може се сматрати и с теоријске и с практичке стране као решено , пошто је ова установа нашла прнјема, готово у евима већим варошима Евроие. Кад се узме у обзир доказана корист статистичких података за све могуће јавне и приватне цељи , онда је сасвим нојмљиво, што су и омштине и др. јавне институције, којих је делокруг толико разгранат, да се сама аутоисија као недовољна ноказала, иохитале са завођењем нарочитих статистичких бироа. Економни живот служи увек као основица за развијање целокупног културног живота, с тога видимо да вароши са постанком жељезиица, које су изазвале дотле нечувено напредовање трговине и индустрије, готово јединих ®актора за растење истих, нагло, у нрогресивним димензијама, напредују. Обим општинских послова сваким се даном шири а умрава општине, с обзиром на установе, које су за таку заједницу неопходне, као: водоводи, канализација, осветљење и т. д. готово је комилициранија од управе државне.