Београдске општинске новине

6

Пошто оам се, говорећи у овоме програму о задатку и користи, коју би ммала наша општина од статистике, трудио, да докажем готребу истр , некауијошт буде дозвољено, да у сљедећем, укратко изнесем нацрт правила односно статистике, која би требала, кад се ириступи организацији, ,да уђу у онштински статут: Правила о устројству статистичног одељења општине вароши Београда. Чл. 1. При општини београдској установљава се статистичко одељење. Чл. 2. Задатак је овог одељења, да носматра целокупан општински рад и све нојиве и прилике, које се јављају у животу становништва и које су нужие, да се по њима, с једне стране удеси што боље администрација, с друге пак, да са статистичког гледишта омогући тачно схватање свеколиких интетеса престовице. Чл. 3. Да своја статистичка посматрања редовно излаже и иубликује. Чл. 4. Статистичко одељење кореспондује самосталио у цељи прикуиљања статистичких података, како са државним надлештвнма тако и са осталим органима приватних завода. Сва надлсштва и органи јавних завода, дужни су на захтев статистичког оделења, давати обавештења и податке по своме делокругу. Чл. 5. Персонал статистичког одељсња састоји се из једног статистичара као шеФа биро-а са годишњом платом од динара и јсдног млађег чиновиика са год. платом од дин. Чл. 6. Статистичар као управник одељења, подноеи извештај одбору о штииском о резултатима посматрања статистичког одељења. Под његовом одговорништу и надзором, уређиваће се статистичке пЈбликације. Чл. 7. Статистичар је овлашћ^н да .даје редовно по један екземпла]) издања тога одељсња, свима мипистарствима, уирави званичне статистике, општинама окружних вароши, одборницима општине београдске и општинама страних вароши у замену за њихове статистике нубликације. Примите Госнодине Председниче, уверење мога особиаог поштовања. у Београду Ш. Децембра 1887 год. Др. Драгиша Ђурић Чинов. статис. одељења мин. народ. Нривреде. Председник : Ја ћу ставити мању суму и ако будсмо срећни, да се новозаведено оделење иокаже као корисно, онда ћемо идуће г дине моћи пружити се више. Ја нисам овога младића још ангажовао а само хоћу у наорЈд да се споразумем да ово могу славити у нов буџет. Коста Црногорац: Ја хоћу у име мојих другова да кажем неколико речи, и у толицо више сматрам за дужност да то учиним, што кад би сви ућутали тај предмет од тако озбиљног и великог значаја остао би омаловажен или непојмљен. Ја сматрам за своју дужност да изјавим од своје стране да нримамо предлог и изнето гледиште, као реалпо, статистику као освештану потребу свију држава и већих вароши.

Да статистика стоји као основ благостања једнога народа, па без сумње и општине, неиобитна је истина, и ми смо готови г. прк-деедниче да вас потпопогнемо у овоме усвајајући ваш предлог. Ствар је нова за престоницу а има толико велики значај, да ћемо после неколико година већ моћи осетити њене благодети и послужити се њеним подацтма као драгоценим м;терујалом за нашу ошптину У то име ја са захвалан и г. предсе^нику и томе младом човеку, који нам је тако јасно и озбиљно предста вио важност н значај ститистике: То сам имао да кажем. (Врло добро да се уведе) Председник: Поред овога предлога имам још један предлог од г. Њ-дељковића проФССора Велике школе. Он се обраћа онштиви за помоћ опсервагорији која је под његовом управом. Његов је рад господо и нама у неколико потребан, јер н. пр. нама треба да имамо извештај о стању воде у ваздуху, тилозима, падању кише, нт.д., а особито је то нужно за једну велику варош као што је наш Београд. Г. Недељковић не тражн од нас богзпа шта. Он ми је врло у кратко ову ствар нредставио , јер је моме нретходник послао опншран акт, који ја нисам могао наћи. Ја мислим да га наша општина може потпомоћи са 500—600 динара, али за то да буде обвеаан према општини, да је иомаже у њеним стварима. Усвајатели да ме^нем у буцет , 5—600 динара на ову цељ? (Усвајамо). Имам још један предлог. Г.г. одборннци: г. Миловановић и г. Дучић казали су ми, да су приметили за улицу, где је плац за цалилулску школу, коју мислимо да зидамо, која ће коштати 15 до 20.000 дуката, да јенеправилна, нијесвудаједнаке ширине. па би с једне стране дошао олук као што не треба. Они предлажу, да се једноме грађанину из те улице одузме тараба и тиме улица прошири а у накнату за то што му се одузме да му се да отворен плац, који води Таш—Мајдану. Пре него што би решили ову ствар ја мислим да одредимо једну комисију, кеја ће изаћи на лице места, и видети шта треба да му се дода: да ли иста квадратура или мање. (Вичу врло добро) Нека то наши комесари одреде у друштву са вашим енжењером, па онда ми да решимо. Ја мислим да је боље да сад регулишемо ту улицу него доцније, а то је и у нашем интересу. Ја мислим да треба да уђу у комисију људи из другога краја вароши, а г. Дучић и г. Миловановић као људи из тога краја и који су ово предлагали они ће ићи с компсијом да објасне што треба. Ја предлажсм г. Сергију Станковића, Светозара Јанковића и г. Ст. Д ,бривојевића. (Усваја с-е). Оваћегоспода у друштву са општинским енжењером и г. Дучићем и Миловановићем ићи тамо и исцитати ову ствар и о томе ноднети свој извештај. Имамо још само једну ствар. Јован Живковић поднео је молбу, да се ослободи од дужности туторства због разлога, које је ирошле седнице навео. Усвајатели његову молбу? (Усвајамо). На место његово да узмемо Гидована Ђорђевића трговца. (Усваја се). Модим вас изволте чути нсколико уверења. Секретар чита: (Одбор је дао своје оцене о њима). Састанак је трајао до 77 2 сах. у вече.