Београдске општинске новине

имају нраво а не ослободе се обавезе: да им иовлашЛеници извозе %бре, нлаћаће таксу као и сви остали сопственици зграда, који су обвезани повлашћеницима а никоме другом дбпустити да ђубре из кућа извозе. Од стране суда општине београдске 15 Јануара 1888 хч)д. СБр. 122.

ИЗВОЈЖЊА ЂУБРШТА Кад је 1884. истаднуто питање: како да се организује служба за извожњу ђубрета из варошких зграда и станова, председништво општине није се могло ограничити једино на изналазак пута, којим'би општина, као власт , скидала само са себе дужност и одговорност што јој одређују закони у [погледу локалве чистате. Предмет особите бриге био је: како да се оснује ио грађанство што јевтинија а у исто време и што тачнија скужба. Нашло се тада за најнробитачније да општина врши тај јавни и здравствени носао у сопственој режији: да недељно извози ђубре из свију зграда ио један иут, и да за то месечно наилапује само ио 30 дин. иара таксе од сваког засебног стана. Кориснијих услова није могло бити. Па ипак, већ после прве године рада , општина је била на грдној штети са неуредног плаћања таксе, те није могла водити своје трошкове. То је уццнило да се носао устуни нредузимачу. Разуме се и овај је наилазио на огромне тешкоће; по је најзад нрошлог лета морао посао да напусти. Не може се тврдити да је повлашћеник био у своме раду потпуно исправан; али исто тако не може се порећи ни Факат, да је неуредно плаћање таксе једини узрок што се повлашћеник посла одрекао и што је бивао често нетачан, докле је носао вршио. Користећи се свим добрим и лошим странама ове раније службе, сада су прописана нарочита правила за извожњу ђубрета, која је и г. министар унутрашњих дела утврдио снагом своје наредбе. На основу тих правила, уговором је устунљен посао другоме предузимачу; коме је створена могућност да га с успехом и коришћу ради . али при том и узета обавеза за иотиуну исиравност и строгу одговорност на случај ма какве нетачности. На каквим је основима служба ова преустројена, види се из нравила, којих међу огласима има и у данашњем броју диста.

Председништво општине обраћа пажњу грађанства нарочито на тачке: 5, 8 и 9. — Ко има нраво и не жели користити се овом установом треба за времена да се уредно ослободи; сваки други да зна таксу и уредно је плаћа. Таксу повлашћенику плаћају сопственици зграда а за то опет имају право да и њу уз кирију од закупаца наплаћују. По нужди, строгост чл. 9-ог мораће се примењивати. Да не би до тога морало долазити, а и иначе председништво ошнтине нс устеже се молити грађанство вар. Београда да се оно драговољно одазове дужностима и у овоме погледу и тиме потпомогне саму ствар , која је уведена искључиво на корист сваког иојединца. Наиђе ли се и без принудних мера на одзив, те се тиме посао олакша, општина ће пожурити да на пробитачан начин довеже овоме послу и остале његове гране, дакле да приступи: чишИењу улиг^а, однашању снега и т. д. Не треба испустити из вида: да је овако удешена извожа ђубрета општа корист и отуда, што се њоме ослобађа бриге сваки домаћин да се лично стара и за један такав кућњи посао. — За много незнатнију цену , но што би га иначе лично коштао , он предаје бригу другоме ; скида са себе сваку одговорн^ст пред влашћу којој без тога подлежи, и што Је главно у свако доба има чисто двориште. Повлашћеник јс обвезан један иут редовно а но потреби и наредби власти и вите иути нреко недеље ђубре да извози из сваке куће и зграде а нри том увек и сам да га диже са ђубришта, гди оно у дотичне дане мора да буде згрнуто. * ПРАВШ1А За калене иајдане опгатине вар. Веограда. Члан 1. Општина допушта свакоме да из њених мајдана за своју потребу може видити камен на основу ових правила, која се прописују да, би се осигурали интереси онштине и у колико је нужно 'ујемчила правилност рада. Члан 2. Ко хоће из општинских мајдана да вади камен, пријављује се претходно општинскоме Суду, ради одобрења.