Београдске општинске новине

чно изриче над иростим кривцима над завереницима и над људима веома опасним. Посланство немачко може, дакле, бити иотпуно задодољно. Сам двор петроградски учинио је овим један акт који страшно личи на неку услугу. А ако ни то не може да ублажи кнеза Бизмарка, онда је он доиста, човек врло зле нарави. Од своје стране, можемо се иитати: са каквом ли ћс нам се учтивошћу он одазвати за оволику предусретљивост ? Било како му драго, германоФилска нолитика г. Гирса победила је! Знам , али ја сам вам нре петнајест дана другаче обећавао. Е то је за то, што је руска влада подељена у два противна правца. Мирољупци у опште, Финансијери на ио се, иду за г. Гирсом. СлавеноФИли и маса народа иду за ђенералом Вановским. Овај последњи не спава, доиста, на лаворикама свога министарског друга. Тако, у овоме часу, држи се прави ратни савет у Петрограду, под председништвом царевог стрица, великога књаза Николај Николајевича, бившег главнокомандујућег у последњем рату с Турцима. Ту су сакупљени и сви тактичарски капацитети царства, као и сви корпусни команданти. Привидни задатак овог ванредног савета ратног веле да је: претрес новог „ адмипистрашивногустројства војскеу рату "; али права цељ, као што из доброг извора чујем, биће: да расиореди команде у случају ратнога сукоба. Од своје стране „ Руски Инвалид" , — који је сада опет постао оно што је био под царем Николом — полузванични орган руског војног министарства — чини колико може да умири јавно мњење о значају ове велике мере. Ако је њему веровати, онда се цела ствар тиче неке нужне „ доиуне " у војну нам устројству, а но примеру који нам је дала Немачка у 1872, Ауетријч у 1878, и Француска у 1883 84. Душа ваља, да ово садање војпо устројство руско, датира још од 1876, и да се у рату с Турцима показало као недовољно. „Огромни бројни пораштај бораца у модерним војскама вели исги лист — замршује до највећа стенена средства којима се треба нослужити у војеној администрацији и интендантури." И доиста, руска војска има још млога празнина да попуни, нарочито у ин тендантури јој. Али и услови војевања нису исти на границама Пољске који и на обалама Рајне и Мозела. Нанолеон Први имао је у томе 1812 год. жалосна искуства. Мени простор не допушта да вам у истој вези пружим и неке занимл.иве појединости; али, ако би се ситуација ногоршала , ја ћу им се опета вратити. Са пол,а чисто унутарње политике имам још да вам јавим: да мипистарство унутрашњих дела у пркос г. Гирсу, енергично нродужава рат који је пре две године отпочело противу немштине у балтичким нровинцијама. Тако, у оном чувеном цен тру германизма, дорпатском университету сада се више не предаје ираво на немачком него само на руском. Ова је реФорма, у осталом, проста допуна онога указа који је пре тога збрисао у свима трима

провинцијама, старе домаће установе и судове немачке. Још пешто. Руска академија наука даде ово дана нова доказа свога ватреног славеноФилетва. Она је, имено, досудила седам разних награда оним писцима који би јој донели најбоље радове на филологији, литератури и археологији словенској, као и о историји руске књижевности и осталих словенских народа. Зацело! никада није славизам био тако у моди као што је данас у Русији. Ево већ и у књижевничком свету, као год у каквом губернијском друштву, васкршавају сви стари укуси, начини и обичаји, па чак и неке старе предачке изреке. Басцела Русија налази се у оној грозници нацијонализма који је раснаљивао, пре три четврти века Немачку Арнта и Кернера, као и омладину Липиске и Вартбурга. И доиста, ова струја и начинила је Немачку оно што је она данас: велика сила. Исти ће чиниоци произвести овде исте резултате. Ма како смешан да изгледа сав овај претерани и већ археолошки патријотизам руски, он је у исто време и озбиљна и крепећа иојава. Најзад, који се народ овако даје занети за славом свог имена, то је народ од будућвости. Хвала богу, те једном то и у Паризу ночеше увиђати; и, нека би само догађаји доказали да није доцкан. И1ЕР.А.231ЕЕЛ1-АЗа ва^еае и продају леда из Саве и Дунава у атару беогр. општине Члан 1. Огпитина београдска има искључиво нраво на продају леда у корист касе општинске. — Ово нраво онштина можз издати под закуп ако нађе да је то корисније. Чкан 2. Лед за пунење леденица двојак је т. ј. чист и печист. Члан 3. Чист лед употребљујс се за у бозу , лимунаду, томе подобно, и за лечење; а нечиет за лађење иића и остало што спада у овај ред. Члан 4. Чист лед вади се са обала речних, а нечисг и еа других, но и то само са допуштених објављених места. Члан 5. Надзор да ли се одржава пронис члана 4. води онштина, а полицијској власти кривично ће бити одговоран ко нротивно поступи. Члан 6. Таксе су ове: за чисг лед од кола 0'50 дин. а за нечист 0-30 п. дин. Таксу за лед који се увози са стране, наилаћиваће контролор општинеки при царинари.