Београдске општинске новине

38

Члан 7. Одвошење леда и пуњење леденица врнш се овако: Ко хоће да пуни леденицу чистим ледом дужан је предходчо о томе известити санитетску власг (Управу вароши), која му за то даје дозволу. Са добивеном дозволом обраћа се општинској влаоти и »лаћа прописану таксу. Они пак који желе пунити леденице нечистим ледом, као што су каФеџије и механџије у првоме реду, дужни су само јавити се општинској власти и платити пронисану таксу. Члан 8. Без дозволе на један или други начин , нико нема право леденице пунити. Ако се ухвати да нротивно ради, казниће се као кријумчар четворогубом таксом. У овоме случају количину кола спуштеног леда у леденицу, оцењују два вештака, које суд оппггински одреди; противу чије оцене кријумчар нема право на жалбу. Наплата казне извршује се екзекутивним путем, ако кријумчар неће да плати казну на леп начин. Члан 9. Сви они који нуне леденице чистим ледом имају нраво на продају леда за потрошњу , а они који нуне леденице нечистим ледом, немају нрава на продају леда ни у ком случају. Члан 10. 0 продаји леда води контролу санитетска власт. Члан 11. Сваки возар леда дужан је увек надзорницима онштине казивати за кога се лед носи, ако то устреба и затражи им се. Из седнице одбора онштине београдске 6. Децембра 1887 год. ЛБр. 185.

ПСЕТАРИНА Без сумње неће нико одрицати да је и праведно и потребно да се и у нашој вароши нанлаћује нека годишња такса на псе, те тако да спречи штетно и онасно џамножавање пашчади, коју пико не чува. Овога радн председништво општине радиће на томе да се општини даде потребно законско право. За сада пак, псетарина је уређена тако, да у буду^е варошки стрвинар не издаје сам марке, које пашчад о литар мора да носи, него да то чини општина преко нарочитог органа и за марку узима извесну таксу једном за свагда. Таг.о ће се постићи та корист, да се од сада не хватају и тамани она иатчад која се брижљиво из потребе изи задовољства тек брижљиво чува, Ево тих;

ПРАБИЛА нсетарине у вар. Београда Члан 1. Да би се спречило намножавање паса које нико не чува, и тиме избегле онасности што иначе прете, онштине је дужност: утамањивање наса без госе, а ираво: напла^ивање таксе за марке, које мора да има и о литар увек да носи свако нсето које се чува. Члан 2. Утамањивање иаса општина сгавља у дужност закунцу права на иснражњивање нужника и помијара на начин и по гакси угов^ра. А ако у хватању наса буде немар .Ђив или нротивно овим правилима, у колико се она њега тичу, буде ноступао, казни ће се за сваки случај са 12 динара. Члан 3. 31 марку плаћа општини сопственик нсета: за пашч^ ма какве расе 3 за кују 6 динара. — Тога ради чим ко набави какво псето, дужан је одмах пријавити га општинској власти (одређеноме званичнику у општинској кући) ко.ја му по наплати таксе одмах издаје жиг, пошто овај добије број под којим је нсето у књигу заведено (с назначењем и имена онога чије је). — Кад ее пак која куја опич ни, газда њезин дужан је најдаље за 2 недел.е дана штенце убити и нобацати; у нротивном случају мора се пријавити и платити за њих половину таксс која вреди за годину дана. На захтев ириватних, стрвинар је дужан примити штенце да их утамани, пошто му се за свако поједино илати по 0'05 пара дин. таксе. Члан 4. Ако и чим се догоди да псето марку изгуби, одмах се мора нријава по ново да учини и друга марка узме, но у овоме елучају плаћа се само половина проиисане таксе. Члан 5. Ни једно псета, које има марку, стрвинари не смеју да хвагају, за то је нужно и свако нсето које има госу мора непрестанце о литар да носи нрикачену марку, како би се увек видела. Марка носи ов,1Ј знак: и број нод којим је нсето у књигу заведено. Члан 6. Ко се у^ваги да злоупотребљује право општине кривично ће бити одговоран, а ако се на псету ухвати лажна мнрка, госа ће се казнити четворогубом таксом и псето убити. Ко пак своје псето не пријави и м фку не узме, казниће се 6 тогубом таксом. Члан 7. Чпја се куја нађе да скиће по сокацима а раскуцала се је, тај се казни са 10 дин. Члан 8. Сукобе 'Између имаоца псета и општине, односно званичника који рукује маркама, расправља један опшг. судија. Жалбе се подносе нредседништву опшгине. Члан 9. Ова нравила и свака њихова донуна или измена, као и споредне наредбе по њима, саопштавају се преко општинских новина, за то се незнањем нико не може извињавати. Члан 10. Од дана обзнане. ових нравила, када она ступају у важност, па за месец дана , дужан је сваки грађапин пријавити свог пса да марку до-