Београдске општинске новине

лазило: ту су и инџинири без диплома, и нроФесори без сведоџаба, и иетенданти без морала, и банкери без канитала, и слуге без уверења. И све је то налазило места, јер нико није ш њима терао мак на конац. Али од кад нроговори кнез Бизмарк, и ево већ милијун обележених Немаца који су нашли ухљебија на словенској земљи. Све ће то бити иротерано, и то тако извесно, да ја сумњам да је велики канцелар баш на такве појаве циљао. Но, како му драго с тим — обманама се не треба иредавати. Нама грози опасност од коалиције , веће и страшније но што беше она у 1812-тој Па имамо ли бар каквих савезника? Ни једног је• диног! Истина , да народ руски рачуна на нашу Француску, или бар замишља, да ће онога тренутка кад се отпочнс војна у Пољској букнути у Паризу пламен народног одушевљења који ће нагнати Скупштину да рат Немачкој објави , ако неће да буде (скупштина) од светине нападнута и растерана. Али ова, нада може нас, дабогме, и преварити. Што се Инглеске тиче, на њу нико озбиљно и не рачуна За њу се зна, већ, да је задобивена за политнку модерног Атиле. „У шеснајестом веку" рече ми јуче један руски ђенерал — Инглеска је увек тражила да буде на страни слабијег, а у деветнајестом увек на страни јачег." Па треба ли рачунати на Румунију? Из доброг извора чујем, да је она већ уговором везана за тројни савез. А Данци? та они нам само, па и то страшљиво, могу добра желети. Шта велите за Турке ? Нико не осећа боље од њих самих значај речи, немоћ ; али баш и да се умешају они би само иивукли на себе Србе и Бугаре, који би онда скочили у наручје коалиције. Дакле, Русија је усамљена као год у години 1812. Пред њене очи номаља се огромна коалиција, и која ју може нанасти дуж цсле јој границе јевропске — од Балтичког до Црнога, мора. Додати ми још ваља. да се овде у опште мисли, да ћемо биги нападнути око ноловине Маја. Сама перспектива, пуна драматских елемената могла би зар и уплашити један, од природе мирољубив, народ као што је народ руски — кад само не би тај народ био млад, ватрен, пун вере у херкулску му снагу, и опијен двостолетним и непрскидним победама на бојноме пољу. Ја вас најискреније, најнепристрасније , ув< равам: да нико овде рата није жељан — нико — осим можда једне ша ке славеноФила, и извесног броја нотпоручика који би ради понети капетанске ил мајорске иолете! Али ако каква напаст наиђе на ову земљу — да знате ад ће захватити сву Русију онај огањ који је ра

сиаљивао и у бој носио војске Француске нам револуције! Ја не мислим да кажем, да је и опасност која нам прети, за то мања. Управо, и ако Француска, једном преком објавом рата, не одвуче на се две трећине немачких корнуса, очевидно је да нас г. Молтке може на пролеће жестоко напасти. У главноме штабу овде држи се, да ће велики тактичар, и по трећи пут маневрисати са оном класичном фигуром Ханибала, која му је у два маха тако сјајно упалила— у 1866 и 1870 а то је познати „ сарггсоте" Другим још речма, очекује се да Пољска буде с бока ухваћена, између две кљеште. Грозећи Билни на крај^е левом јој крилу, а Кијеву на крајњем десном, нецријател> би пагло склопио сво.ја два крила над Брест-Литовским, и затворио у Варшави целу пољску војску руску. Марширајући долином Буга, главна војска аустријска, из Галиције и Буковине, дошла би у своје време такође иод Брест Литовски. У исти пар, а можда и раније, огромне масе нруске излиле би се, нреко Кенигсберга, Данцига и Торна, на северну Пољску, док ју не би поплавили сву — опет — до Бреста. Успе ли се са овом маневром, онда је цела војска руска у Пољској за не пуне две недеље оикољена , преко Висле назад пребачена, у Ивангород и Модрин сатерана, и тако удаљена од своје основице нагнана да се или преда, или као Осман паша у Плевни опсаду издржи. Понављам, овакав је, по мишљењу руских гактичара, нлан чувенога Молтка. План, као план, врло је прост, но хоће ли за руком испасти? Овде готово нико и не верује. А за што ? То ћу вам казати кроз неколико дана.

КОНТША КЛАБА СТОКЕ Контрола клања стоке у неколико је од нове године преуређена у цељи: да се што сигурније спречава сваки покушај недопуштеног клања ван кланице, а тиме чувају од штете и материјални и здравствени интереси онштине. Како се сада контролише клање стоке у вароши, показују ова: За контролу клања стоке у Б^ограду. ј Члан 1. Да би се спречавало клање стоке ван кланице општинске и без плаћања таксе, која општини по закону принада, постоји општинска контрола. Члан 2. Контролу врше плаћени органи али се допушта и приватним личностима (свакоме грађађанину) да чици доставе председништву опгатине или