Београдске општинске новине

ПИСМА ИЗ РУСИЈЕ (лариском „Солеј"-у). Петрограц 10-ог Фебруара (п. н.) 1888 год. У моме последњем писму писах вам, да је Русија пружила Немачкој један нов доказ сниходљивосги, и то такавкоји граничи са слабошћу, па питах : са каквом ли ће нам се услугом одазвати кнез Бизмарк у размену за толику љубазност? — И одговор није дуго заостао. На највеће изненађење целе Јевропе, велики мистиФикатор берлински открио је своје батерије. Светској радозналости он је бацио на глодање тајни уговор аустро немачки, а који извесно допуњује и један други уговор између Аустрије и Италије. Можете мислити колико је изненађење, озлојеђење, бригу и узбуну то направило, и у престоници и у целој царевини руској. Одмах, првога дана, могло се чути са свачијих усана: „ето рата, и то скора рата^! Кнез Бизмарк је, дакле, пресекао везу која је, ево већ сто двадесет и пет година, спајала Немачку с Русијом. Онај велики савез политички и војнички, који је сломио Наполеона 1813, удавио Пољску 1831, одбранио Аустрију 1848 , спремио Садову 1866, и омогућио Седан 1870, тај је савез коначно раскинут. Долине Дунава и Рајне неће више бити једини мегдани Јевропе; него ће се на обалама Висле решити судбина света. Ми смо, и незнајући добро, сведоци једне огромне еволуције историјске. Понављам, такив је општи упечатак горњег догађаја и у Петрограду и у Москви, и у Варгаави и у Кијеву. Али, одмах ми ваља додати : да се он иоказује на разне начине у разним класама народа. Ако би судили но околини царевој, но министарствима, великој господи, и у опште званичном свету, једва би могли и познати да се ишта особито десило. Наши дипломати имају тога заједничкога с Турцима: што их ништа на свету не може потрести. И док се велики глумац берлипски , као што ов,де радо зову кнеза Бизмарка, продуцира са новим потезима театралним, наша се дипломација, н по навици и ио систему, предаје ћутању нуном неке тајанствености и узнемирујућег оптимизма .... „Русија је увек ишла миру на сусрет; па, но што су и Немачка п Аустрија закључиле чисто обран бени савез, то, и мир Јевропе није никад био чвршћи." Ето вам званична коментара. И доиста, обичан ток ствари не изгледа ни у колико поремећен. Министарска приман.а, дворски балови, царске посете великим школама престонице — све то иде својим

редом. Сам говор кнеза Бвзмарка, који садржи толико увреде за руски народни понос, служи баш као повод и основ званичну нам онгимизму. „Зар не видите (вели нам се) да кнез хоће мира? Душа ваља, могао га је он утврдиги на мало мекши начин — и не онако „тевтонски" — али , на послетку, главно је да човек хоће мира и да верује речи нашега цара. Сад, — шта хоћете више" ? Али, ако овако разлажу велика госнода наша, не мисли и осећа тако и маса, иа ни сам цар , који, у млогоме мисли и осећа као његов народ. Код свију класа друштвених влада највећа раздраженост. Она „партија немачка", о чијем сам вам рођењу пре шест месеца говорио, погинула је од овог једног удара. У Русији се одавна говорило о неблагодарности аустријској, али сад се говори о поштењу немачком као оно Римљаии што су говорили о поузданости Картагене. „Шта бц било од Пруске у Тилзиту да ју није узео у заштиту Александар I.? Шта би било од ње и 1812-те године без руских победа ? И да ли би она иобедила и на Седану, да Русија то није хтела"? Као што рекох, раздраженост је велика и у Петрограду, али је још већа у Варшави, Кијеву и у свима местима која би могла бити изложена нападу савезних царевина. Нити је узбуђеност мања у Москви, где се већ говори да треба отворити народну уиисанију за понуду држави једне крстареће Флоте — јест — у оној истој Москви , где је и православно свештенство и секта „ старовјераца и већ изјавила цару: да су на први позив готови иринети на олтар отаџбине сво благо обеју цркава! Излишно је, држим, говорити вам о оним војним круговима, где, нагнути над мапама, ОФИцири свију родова оружја страсно претресају разне маршеве и контра - ларшеве, и забадају на границама млогобојне чијоде, представљајући себи концентрацију војске. Раскид је, дакле, морално свршени чин између Словенства и Германства, а последице истог већ се дају видети. Управо, и никада, од ово десет година нису Французи били тако у „ чести " као што су данас у Петрограду. И, ако ово стање потраје, земљаци ће наиш уживати у скоро ону исту популарност и предусретљивост какву су налазили аре кримскога рата. На против. сва се врата сад затварају пред Немцима и Аустријанцима. Кажу, да су већ и живоиисци руски једногласно решили, да не шаљу своје живописе на бечку изложбу , као што су обећали били. Даље , зна се , како је до скора сво суво воће немачко у Русији пијаце на-