Београдске општинске новине

50

метима пошто су нови, неће се моћи говорити или нтто одлучити данас, ма да би ја желео да се о њима одлука што пре донесе, али баш у тој цељи да што пре дођемо до одлуке, ја сматрам за дужност/да вам данас саопштим у чему је ствар, како би у идућој седници, ако и не би била нај иотпуније застуиљена од г.г. одборника могли о томе гов»рити и одлуке донети. Први предмет, то је један акт, који смо добили од г. министра народне привреде о антропотима. Молим вас, изволте чути тај акт. Деловођ прочита акт. Председник. Као што сам већ казао господо, ја мислим да се ова ствар данас не може решити зато што је нова а тиче се материјалних интереса општинских, те је с тога аужно да се редовно изнесе на дневни ред, како би се могла решити гласом свакога или бар већим бројем г.г. одборника. По моме схватању, ово је питање од највећег значаја по нашу онштину и варош. И кад је Г. Министар народне привреде, образовао комисију, којој је ставио у задатак да испита може ли и како да се изврши подизање антропота, и на коме месту да се то учини он је био тако добар те је почаствовао позивом и мене као представника општине, да присуствујем раду комисије. Ја сам се томе врло радо одазвао, био сам присутан седницама комисије и сретан да је она многе моје назоре прихватила. При томе проучавању овога иитања о антронотима, ја еам га и без вашег овлашћења , господо , схватио као што рекох за животно питање не само по општину и престоницу него и по целу земљу нашу (Одобравање). То је питање дакле за нас тако важно, да ја не само смаирам да је оно у згодно време покренуто, него држим да би било врло велике и непрегледне штете кад би се подизање антрпота одлагало ; крајње јс већ време , да се то нитање коначно реши. (Одобравање) Кад дође на ред госнодо да ви као представници нагае општине говорите о овоме акту, онда ћу и ја узети слободе да вам што више о овој ствари проговорим и да кажем све што ја мислим да би требало да се учини. Међу тим, сада могу вам наноменути само то, да ја мислим да би требало у одговору на овај акт да иоложимо тврду основу за се у овоме питању , ја мислим , да ми на чисто треба да знамо како ћемо стајати у тој компанији која ће антроиоте дићи , и да знамо ко ће бити насљедник тога имања послс нзвесног броја година кад се цела грађевина исплати. Ја желим да то буде ошнтина београдска , и држим да се то моћи постићи. (Одобравање) Ви господо и из овога акта видите, који су основи узети. Жели се, и потребно је, да се створи један капитал од 2 милијуна динара номинално, што се унаиред не зна још шта ће коштати цела та грађевина, што планови још нису готови, и т. д. Ја сам казао упапред, да онштина неће одказати своје драговољно учешће у овоме за њу тако валшом предузећу, и да је желети да се то што нре изврши онако како треба и како захтевају интереси не само општине и нрестонице но и целе земље (одобравање). Међутим , разуме се да ће при овом послу оно што је више но што треба за антроноте пасти на терет општине, — на пр. ако је

утврђена обала на 2.000 метара, магазе ће заузети један нростор, рецимо од 500. метара, сад оно што Је и.шан тих 500. метара претекло с једне и с друге страис поред Саве, то ће пасти на терет сше опгатине; но она ће моћи са врло добрим нриходом да уступи друштвима која раде с лађама и т. д. те делове тако, да ћемо на сигурно ммати толико прихода, којима ћемо моћи да плаћамо интерес и отплату на уложени капитал. Друштво, пак као што видите из овога акта за антрноте састављају: држава, ошнтина београдска, и остала ирив. лица која год хоћеду. Капитал који се уложи у чодизање антропота и дела обале испред њих са насипањем и осталим трошковима, вући ће по моме мишљењу до 6% интереса и чеку част дивиденде, која ће се употребити на амортизацију удеонице, тим редом, да се првенствено измире приватни удеоничари, за тим држава, тако, да напослетку сво то имање постане општинско. — То је моје мишљење, али молим вас да и ви о ствари овој изволите добро размислити, пошто је она врло важна, иа ће мо о њој у идућој седници новести реч и донети онакво решење, какво ће по интересе наше општине најбоље бити. Стев. Добривојввип. Ја о главној ствари не би имао сад шта да речем , пошто она и није на дневном реду, него имам да кажем неколико речи о самом односу г. министра народне нривреде према општини у овој овако важној ствари и за општину и за државу. Кад и сам мииистар каже, а и ми то знамо, да за ову грађевину на првом месту београдска општина има да поднесе- неке извесне жртве материјалне, онда не знам шта је руководило госн. министра да не нозове и општину да и она буде иредстављена у комисији коју је одредио за ову ствар , и то да учествује као нуноправни члан са нравом гласа за решење. Наш г. председник истина је почаствован нозивом у комисију — али, није имао у њој гласа решавајућег. Ја сматрам да то није исправно, у толико више, што су до сада сви министри, кад су имали да раде што са онштином, тражили да и она ношље свога изасчаника са пуним правилом гласа за решавање таквих питања. Председнгск. Молим кас госп. одборниче, неће бити тако. Ја морам да узмем у одбрану г. министрово поступање у овој ствари. Г. Министар је саставио комисију да она размисли и види може ли се шта учинити или не. То је са свим његова ствар и његово право да нита за мишљење овога или онога. И кад је то учинио, кад је мишљење комисије, у којој сам и ја имао част бити , добио — он се сада актом овим и обратио општини, као једном важном Фактору у том предузећу, Овим г. министар жели да дозна како општина београдска, како грађани престонице, ову ствар цене — па, ако они, не дај Боже, не би пристали, онда би сама држава то учинила. Али, ја опет морам сад да кажем своје мишљење: ако ми ово не прихватимо и не усвојимо, и ако се због тога ово предузеће неоствари у што краћем времену, господо онда знајте да ће жељезница пролазити кроз Београд као што иролази норед Беле Цркве или друге које вароши где нема трговачких станица. Ја сам вам у неколико објаснио шта је урађено до сада али главни рад сад тек на стаје пошто и општина узме учешћа у томе послу, што ће она као што се надам и учинити. Што се тиче понашања г. министра ирема оп-