Београдске општинске новине

штини, могу вам кавати да је у. министар и у овом питању тако наклон општини и њеним интерсеима да ја не могу желети ништа вишс. Ја истина нисам човек од закона, аки кад се ирави уговор, онда треба да се зна који ће бити насљедиик тога имања кад се оно сагради и исндати, — и на то питање нарочто би желео да обратим вашу пажњу, — а што се тиче готовости г. министра да учини онштини у овој ствари сваку могућу олакшицу, ]а у то.несумњам ни најмање, он ће нам је заиста и учинити, о томе будите уверени. Коста ПетровиК. Ова ствар , коју сте данас изнели пред одбор, доиста је врло важна. Но кад влада о овоме има да спреми законски нројект, и кад ће општина морати да учини задужење за ову ствар, онда имајући на уму то, да је ова ствар хитна и да може пропасти ако се не уради на време све што треба — ја мислим да треба у нај скоријем времену да се држи ванредна одборска седница за ову ствар како би се могла донети одлука да се сазове збор; јер но закону збор има да реши хоће ли сеопштина задужити. Дакле, моје је мишљење: да се држи ванредна седница што ире и да се збор сазове да реши о задужењу. Председник. Разуме се да г. министар ире него тшо уђе држава у овај посао мора да тражи за то овлашћења од народне скунштине. Скупштина може то и да не усвоји од чега се ја управо и плашим — али ииак молим вас да ми само не испустимо ову ирилику кад се од стране државе позовемо у задругу, јср на тај начин ћемо по мом мишљењу олакшати да и нар скупштина ире одобри ово нредузећс. Међутим ја не могу ни да посумњам да збор не ће ову ствар одобрити, али за сада на нама је да све што пре^ходно треба свршимо, ношто ствар није за одлагање и пошто ће веза жељезничка са Солуном тако рећи кроз који дан у живот ступити. С тога ћу ја и позвати ванредну седницу за четвртак да се о томе договоримо. Стев. Добривојеви/1. Ја се нотпуно слаже с вама и г. министровим предлогом, да је то врло нужна ствар за онштину и то преко нужна. Но ношто каже г. министар, да ће се та ствар изнети пред нрву народну скунштину, која долази, то би требало да се одма одреди једна стручна комисија која ће да наирави план и иредрачун шта ће да кошта та грађевина и како ће се извршити. Председпик. Молим вас да и о томе у кратко дам објашњења, у колико је мени позната ствар. Ја сам био ирекјуче у седници комисије која је за ову ствар одређена. Тада се говорило о томе капиталу — о суми, која ће бити нотребна за ове грађевине. Ја сам био тај , који сам иредложно за то циФру од 2 милијона номинално. Г. Јова Крсмановић казао је да ће бити довољно 1. милијун. Ја колико сам онда казао нека буде 2 милијуна капитала, али номинално, а то значи, да не мора баш толико бити уплаћено, но онолико колико потреба захте. (Одобравање) Осим тога господо, и њима у разговору, а и вама ћу казати то исто — ја рачунам овако: општина има земљу , она ће да да земљу, које има доста, а други учесници да ће иаре. Ја сам ту застунао општинске интересе тако. Н. пр. они ће узети од општине у дужину 500 метара, и у ширину колко изнесе до обале. Рецимо да ће од оне тачке где друштво жељезничко није заузело земљиште у бари венецији па до савске обале изнети у дужину само 250 метара, на оиет рачунајући кв. метар. 5—6 динара само, излази то-

лико да нама не треба да полажемо новац или ће нам требати врло мало. Но тамо има као што знате и нриватне земље између наше опшгинске, и ја сам тражио да се и све ове приватне имаовине процене по закону о експропријацији на да се исплате, те тако ћемо се бар ослободити и оних сонственпка који су нам до сад тамо можда заузимали земљу у колико је Сава њихову земљу поред обале одроњавала и носила. Осим тога је сам тражио и то да се главни ђумрук смести тамо где су дрваре и да се начини кеј дуж целе линије баре венеције. Сад стоји на томе да се начини план и нредрачун и молили смо државу да то што пре уради, да знамо шта ће све то коштати По мом рачуну, ако се уиотреби сво наше земљиште , ми ћемо имати у земљишту довољно вредности да не морамо новац да улажемо. Наиослетку, још и ово да поменем: има и та мисао, да држава да неку гарантију да свака акција носи 6 од 100 инт. и да се даје извесна премија. Н. пр: акција је 100 динара и она вуче 6 од сто инт. год. Кад се која акција извуче при амортизацији , она поред интереса који јој припадне место 100 добија 110 динара. Ја бих пристао да и ових 6 од сто и ону премију не нримамо него да све то иде на отплату тих грађевина, тако, да после извесног броја година, општина буде госнодар тога имања. Ја држим да би то био наш интерес ? (Одобравање). Дакле ја ћу за ову ствар сазвати ванредну седницу у четвртак. Стев. ДобривојевиК. Само би ва.с молио да о тој ствари поднесете писмен предлог у коме ће те изложити целу ствар — јер, ви сте упознати и разумете најбоље ту ствар од нас свију. Председник. Ја сам вам у главноме казао све што знам, а држим, да је ова ствар сама по себи таква да ће је сви прихватити као корисну и у својити, без других разлагањи. — Тако бар ја мислим. Ст. ДобривојевиК. Добро, али мени се чини да је боље изнети писмен предлог о целој ствари, и то је лакше и за г. нредседника, него да усмено целу ствар објашњава. Председник. Имамо овде један акт, који је поднео г. председник иореске комисије. Каже да су неки чланови тс комисије спречени те не долазе па рад, а неки су и помрли или болесни, на тражи да се они замене другима. Изволте саслушати тај акт. (Прочитан) Председник , Ја мислим, да и тај избор извршимо идуће седнице. (Прима се). Има овде једна ствар, која ће бити многима од вас позната. Општина има један снор још од 75 год. са Ћорђем Крављанцем. Одбор је један решио ту ствар у корист општине, но Крављанац се жалио државној власти, која је објаснила како има да се процени експроприсано земљиште Изволте чути реФерат нашег г. правозастунника. (Прочитан) Васа ДучиК. И ја сам вештак у тој комисији. Тој комисији било је наређено, да учини процену по вредности, коју су ти плацеви имали у оно време, кад су и узети ; но комисија је и} оценила по вредрости, коју сад имају а општинске земље процена је из онога времена. Тај је рад од њене стране био некоректан са чега сам ја и одвојио своје мишљење. У тој комисији требало је да буде 5 лица а било је свега 4, Питам: зар су могли они донети решење.