Београдске општинске новине

70

ПИОМА ИЗ РУСИЈЕ (париском „Солеј"-у). Петрограе 16 Феб. 1888. Жао ми је признати, да се стање ствари не окреће ни мало на боље. Јавно мњење, узбуркано најновијим откровењима, иочело је већ било и да се стишава под утиском ш појмљивог оптимизма и горде равнодушности владе м^. Нећу рећи да је ова узбуна била што друго до природна и спасоносна; али, нред самом страхотом опасности које нам од једном загрозише, свет се прену и виде: да не сме ни часа више почасити. Земан дошаоваљасе спремати, и то спремати без речи и без устезања, на борбу крваву и чемилосрдну; борбу, која нас може сузбити у граниде Русије Алскеија Михајловича, до, рецимо, је днога Дњепра ил језер Пејпонскол. — При свем том, ево с болом нонављам, влада наша тако је мираа као да ничега на свету нема. Двојицу изузев, сви наши министри, као опо Наполеон III, живе у прошлости, и неће да признаду пи силу сувремене реалности, ни неоспорно елабе нам стране. Управо, и као год што Инглеска неће озбиљно да верује: да, сем њене' има још која Флота убојна на мору, тако и наши министри уображавају да нема сувоземне војске која се с руском мерити може. Неирикосновеност руског земљишта, постала је права догма за словеноФоле и консерваторе. „На што као и предузимати којекакве мере обранбене? Зар нисмо ми победили непобедног Карла XII? Зар нисмо у седмогодигињемрату у сваке четири битке, три иута тукли Фридриха Великог ? Зар нисмо, најзад, у равнидама нашим сатрли силу Нанолеона ирвог" ? . . ја се, доиста, бојим да нас једног дана сграшна јава из овога сна не прибуди, и нисам сам који се тога боји. Из доброг извора дознајем: да су у главном шгабу предлагане мере за одбрану земл^е, као и да их је министарски савет одбио. Ма како да смо сигурни у крајни успехпретпостављјући, паравно, да ће свако учинити своју дуишост — оиет не треба затварати очи нред Фактом: да би нас објава рата на пролеће затекла врло, врло неснремне; док ће нас сваки месец дангубе, у почетку рата, стати саМо већих пораза. Нити ту помаже историја народна, који су бијени, а за које се држало да су силни. Кад се царска Француска сломила на на РајшоФену, Гравлоту и Седану наши ђенерали и дипломати умели су само бленути од чуда. Горко иекуствоједнога народа никада не користи другомо Тако порази колонијални Инглеске (у Авганистану и. Зулуланду) нису сиречили Француску да се вратоломно баци у тонкинска иредузећа, ни сад ево Италију у абисинске заееде. Него, има овде два министра који, као што сам рекох, ираве изузетке; а то су: Гирс и ђенерал Вановски. Несрећа је само што се њихов утицај потире другим утицајима, и што правој увиђавности обојих смета узајамно им су парништво. Г. Гирс, на нрилику, као васпитаник Немачке и заковани обожавач кнеза Бизмарка (баш као оно цар Петар III Фридриха Великог) зна само за једну политику и греди само њеној мети, — а

то је : да по што по то одржи мир саоља и да добије, како најбоље уме, везу и пријатељство човека који је кадар разуздати над Русијом гњев тевтонски, Ригог ГеиГотст! Он је (г. Гирс) претрпио многу недаћу и много понижење у бугарском питању, алв је он ипак готов на све жртве које буде од њега тражио Јупигер берлински. Више и од тога, он свакога, ко хоће да чује, уверав^ : да спољни положај никмда није био бол>и, по што је аустро —немачки савез обранбепе , и не као што се мислило, нападачке нрироде. Доиста, чудна Финоћа у схватању, но у којој нема за Русију нити чега умирујућег ни ласкавога. Г. Гирс иде чак дотле, да нам даје разумети. како ми, уданој прилици, можемо рачунати и на Инглеску -- а то, ма да је за свих ових седам година радио да ју од Русије отуђи, и ма да добро зна, да је бри ганско министарство тако исто немоћно нротиву Немачке, као што је отворено иротиву Русије. Најзад, г. Гирс се понагаа са дубоким презрењем према нашој Француској, тој јединој сили јевропској која би нам се још могла на иевољи наћи. Он не верује у»чврстоћу Француске војске, и даје ра умети да у Јеврони има само једне војничке силе са којом се нико не може мерити, а то је: Немачка. На срећу, са свим други је човек ђенерал Вановски. Као ватрена патријотска али и нозитивна и вредна глава, он се неуморно труди да стави своју отаџбину изван сваке опасности. И ако га паралише наивни оптимизам министарских му колега, и претерани германизаа великог канцелара царства, Вановски ради без ларме, али и без одмора, на спремни за рат, који овде свако осећакао неку неизбежноет. Као што једном рекох, већина мипистарског еавета није му дозволила, да на ратну ногу стави западне корпусе војске; али га није могла ни спречити да улије нова живота у великн радионице војничке, у оружнице и ливнице Туле, где се сада, и дању и ноћу, ради на оружању резерава. Исто тако није га могла омести у довршењу оних великих утврђења око Бреета, Ковна и Киејва која имају за случај напада, у Пољекој задржети немачку војску- На послетку није могла на нут етати ни његовој спреми за брзу мобилизацију и концентрацију три велике војске око Бреста, Вилна, Кијева, као око три важне тачке за одбрану друмова који воде у три престолнице наше, Москву, Петроград и Одесу. Не успев, као што је хтео, да појача војску у Пољској под командом популарна и даровита ђенерала Гурка, Вановски је навалио да бар избаци напред сав онај ратни материјал који би закрчио наше жељезнице и успорио отирављање војске на дан мобилизације. Према томе, возови вуку непрестано, из унутра шњости на западну границу, пушке и топове, муницију, коње и сав прибор војнички и лекарски. Оно, и ове и оваке мере довољне су да нас увере, да се ратна онасност сматра за блиску; али има још нешто што нас у томе утврђује, а то је, припремање масе народа за предстојећу борбу. Тако звани „непокретни баталиони" биће сад преустројени и њихове