Београдске општинске новине

НЕСЛ^ГЖБЕНИ ДЕО К ј ^Р^КТЕР (ло Смајлсу) IX. ДружОа у браку. Доброта, а не леиота, женска освоји1.е с| де моје. Шекспир. Мужу пристоји мудрост, а жени нежност. Џорџ Херберт. Да је бог хтео да гг.ена буде госа човеку , он би ју етворио из његове главе; да је хгео да му она буде роб, он би ју саградпо од љегових ногу; али , по што је он хтео да она буде н.ему раван друг , то ју је он пзвадио из ребра, и недра , љегова! Свети Августин. ( Н аставакј „Она је лепа (вели Берк) али ее та лепота не састоји у правилности црта, у белом лицу и витом стасу •— ма да код ње свега тога има — него у лепоти њене душе. Спољашњост њена биће, доиста, прва нојава која ће вашу пажњу привући, али то је тек почетак правог магнетизма. Тако, на пример, њене очи су благе , али кад те умилно погледају — ти си побеђен! оне тидиктирају, али не силом какве власти , него снагом душевних врлина које се у њима огледају.... Она није висока, и, као таква није за свачији укус , али је нрава срећа за једнога!.... Она је и чврсте и јаке воље , али је и пуна нежности ! Њен је глас , звук тихе музике, и није наравно , намењен ораторском владању масама, али је чаробан за све који умеју разликовати другитво од гомиле. Ако, хоћеш добро .лајучујеш, мораш да јој близу дођеш... Јест , описати њено тело , то је колико и описати њену душу, јер су то само две слике једног истог ориђинала. Она је I разборита, али не за то што се у свачему разуме, него за то, што се добро разуме у добром избору. Нити она показује своје знање у причању или вршењу којекаквих чуда, него баш у избегавању да говори или ради такве ствари. Она је млада, али мало је њих који су у тим годинама овај свет тако зрело оценили, и којима је додир са светом тако мало шкодио." „Она је увек услужна, али не за то што то некакав „ред" налаже, него за то, што је то у њеној природи ; и пикоме неће измаћи из вида њено благородно васнитање. Као што рекох, она је женска чврсте воље, али само се та чврстоћа не коси

више са женским јој карактером но што се глаткост и сјај мрамора коси са каменом му тврдоћом. Једном речју, код ње се налазе и мушке врлине, и женске чари — у тој мери, да чисто волемо и недостатке људске кад их у њој оличимо" ! Али да се осврнемо мало и на другу страну —- да чујемо и како су сретне жене описале своје мужеве. Преглед за ово имамо у књизи удовице јунака револуције, друга Кромвелова, пуковника Хочинсона. На самртној постељи овај је човек оставио као аманет својој жени : „да не кука над његовим гробом", јер он у томе гледа слабост људске нрироде. И жена га је послушала, али се сномену његову одужила: давши нам највернију слику његова живота! Тако, описујући га као мужн, она вели: „никада ваљда мушко срце није љубило женску главу, ни мушка снага поштовала женску страну„ као овај друг своју супругу ! . . То није био ни ласкач ни удварач, али је био она сила чија нежна и поштена реч, самим тим што је нежна и ердачна, безгранично осваја и влада. Као домаћици. он је својој жени толико веровао да никада није хтео да чује за „две кесе", у једној кући , него је , пружујући сзоју, забрањивао да му се од ње рачун полаже. У брачној љубави својој он је био тако постојан, да су његове милости супружанске расле, у место да се умаљавају, са годиннма њеним, и жена је његова била сретна и онда кад није била више ни млада ни лепа"!.... После госпође Хочинсон , историја је забележила име и једне друге узорите супруге. То је верна љуба нострадалог лорда Росела: Леди Рахила Росел. Ова племенига жена , ирво је све прагове офила, и све силне молила да јој мужа на слободу пусте; па, кад све то није помогло, она стегне срце и подели његову несрећу забрањујући му сопственим примером да не пријатељима попушта. И успела је! ЈХорд Росел умре у тавници , грлећи на самртном часу своју децу, и своју жену — своју јунакињу! „Ја слатко умирем" —говорио, је он растајући се са својом супругом и са својом душом! (Наставиће се)

КЊИЖ ЕВНОСТ Уредништво је добило на приказ : Глв ТгаНев с1е ОагапНе аи XIX 31ес1е. ЕћкЈе с1е <1гоН т1:егпа1,шпа1 е4 сГ Ш8^о1ге сНр1 таУ^ие, раг М. МПоуаиоуНжћ, 1)ос1еиг еп ЉоН. Рапб. 1лћгаше поиуеНе с!е с!гоН е^. Де јитргиДепсе Агћиг Коиавеаи, ЕсШеиг 14, гие боиШок. е<; гие ТоиШег 13. 1888.