Београдске општинске новине

ВРОЈ 9

У ВЕОГРАДУ НЕДЕЉА 20 МАРТА 1888 ГОД.

ГОДИНА VII.

БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ИЗЛАЗИ НЕДЕЉНО ЈЕДАНПУТ НА ТАБАКУ Цена за Србију: НА ГОДИНУ 6 дин. НА ПОЛА ГОДИНЕ 3 ДИН. ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ НА ГОДИНУ . . 9 ДИН. 11111111111111111Н1Ш1|||1Ш11|11Ш111|11111ММ111|111111111111|1|1|111!1111111П

I I I I I ■ ■ I11III■■111 I ■ I

УРЕДНИШТВО и АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА 11111111II11111II11111111111; 111111111111! 111111111111II11111II1111111III111111111N111111111И111

Цена је огласима 6 дин. лара од врсте Претилату ваља слати уаутницом на оиштински суд а све коресаонденције на уредника РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. Непдаћена писма не примају се. 1Ш11111111Ш11Ш111111Ш11111111ШШ111Ш1111111111М1Ш1111111111Ш!11111

део 'Г€'^"€€€ЈГГГ€€"ГГГ€""ГГ'Г"ГГГ"€ГГ""""Г€'ГГГ'Г'"Г""^>^^^^Л^ , ^Хк\ГУ РЕДОВНИ САСТАНАК одбора ошнтипе београдске дрзкан 1 Марта 1888 г. почет у 6 часова по подне. (по стенограФскпм белешкама) Присуствовали: Предселник г. Ж. Карабиберовић, члан Суда Јаваћ М Јанковић. Чланови одбора г. г. В. Дучић, Ф. Розелт, Др. М. Т. Ј1еко, Св. Јанковић, Д. Ђ. Миловановић, К. Петровић, Ј. Дилбер, К. Црногорац, М. Д. Клидис, Д. Наумовић, Ј. Милановић, М. Крстић, С. Пиаде, Јанаћ Констандиновић, А. Ђ.Кумануди, П. Матић, А. Богатинчевић, В. Д. Стојаповић, Н. Д. Кики, М. Ј. Марковић. Председник. Молим вас, господо, састанак је отворен Изволте чути протокол гн^следњег састанка нашег. Секретар. (чита нротокол од 27 Фебруара о. г.). Председник. Има ли, господо, ко шта да примсти ? Милутин МарковиЛ. Ја бих имао, да приметим. Мислим, да смо решили да се помоћ „Друштву за напуштеву децу" даје само за ову годину из партије за ненредвиђене трошкове а за у будуће, да та сума уђе у буџет, док је у протоколу стављено да се овај издатак вавек чини из ном. позиције за ненредвиђене трошкове. Ова грешка треба да се исцрави. Др. Марко Леко. Нас неколико одборника у мањини били смо мишљења, да се не даје никаква накнада , по што тај учитељ има стан и огрев у школи. Кад се већ у протоколу бележи и мишљење мањине, онда је и то наше мишљење, требало у протокол да уђе. Председник. Да нема стенограФских бележака, где је цео рад наш онширно записан, могли би тражити , да се и то стави, али овако није нужно. Господо. Вама ће бити познато, да }е по одавна одређена нека комиеија, која има да извиди неке злоупотребе на новом гробљу. Треба, да свршимо ту ствар, јер има многих зрађана, који су у тој ствари заинтересовани, па није нраво, да људи штетују. Молим вас чуЈте извештај , који ми је та комисија поднела. Секретар (прочита извештај). Михаило Крстип. По што је овде и моје име поменуто, као одборника одређеног да води неки надзор око копања бунара и куће. то ја овде узимам слободу, да вам кажем, какво је стање ствари било и уједно, да вам се оправдам, и ако немам иотребе, да то чиним.

Вунар је жоиан 11, 12 13, 14 и 15 метара, и т. д. до садање дубине. Она мала жица на 8-ом метру коју комисија помиње није се ни приметила за време копања. Ја, знајући потребу воде на гробљу, знајући , да гробље не може да буде без воде, рекао сам : хајде , да видимо даље и да копамо, док не наиђемо на воду. Ми смо звали и г. ХоФмана да нам даде мнење, да ли је вредно даље копати и дали би бушењем то покушавали, али кад смо сазнали, да бушење стаје колико и копање , то смо копања нретпоставили и тако смо исконали бунар још са 2—3 м. колико је управо и сада дубок. За овим је дошла зима, а кад је настало пролеће ми чусмо, да је бунар пун воде. Ја мислим, да онштина нема никакве штете од многе воде у бунару, но на против користи. Да је бунар сведен на прву дубину, но што је у иловачи, то она вода у њему не би достизала ни за кућње потребе послужитеља, који су на гробљу, а камо ли за цвеће — и друге потребе — брзо би се исцриела. Ово ће знати сви стручњаци, да што је бунар у иловачи дубљи то је више и воде. Дакле иримам ову одговорност на себе с поносом. Што се тиче оне куће ту ништа нисам радио. Ја сам имао посла око грађења зида. Тражите акта, на којима сам се потписао, а где се нисам потписао о томе ништа не знам, као да је било у Кини. Што се пребацује, да се зидало цигљом место Каменом, ту ја нисам ништа крив. Ми смо о томе поднели акт председништву. Што год смо радили одмах смо достављали председништу актом, а ништа нисмо на своју руку радили. Председништво то није изнело. То сам нашао за нужно да кажем правдања ради. Председник. Молим вас, да се објасним с г. цредговорником. Ја у оно време нисам био председник. Имају ли акта о томе или не, то моји иретходници могу знати. Ја не знам, шта је руководило комисију да донесе овакав извенггај. Мита МиловановкЛ. И ја сам био у тој комисији. Прва комисија која је испитала све те злоуиотребе, казала је, где је шта Фалило и поменула је лица, која су у тим злоупотребама участвовала. Сад је на одбору , да реши: оће ли ко одговарати или неће. (Чује се „Мора неко одговарати"). Прво су одговорни предузимачи , па онда они , који су им рад одобравали. Јана&ко ЈанковиК. Кад је коиан темељ за зид, наишло се на шунљу земљу и онда смо ми — ја, Коста Лазаревић и још неки — одобрили предузимачу да копа дубље, јер нам је и Коста ЈГазаревић казао, да мора, да се копа дубље.