Београдске општинске новине

је дужност надзорног инжињера да свагда достави својој првој надзорној власти) тс је еигурно инжињер на своју руку неке измене учинио, а че измене могу лако од штете по дељ бити. 28. Новембра 1885. (види акт ГВр. 800(85) тражи предузимач, да изађе комисија да прегледа посао те да му се кауција врати. На томе истоме акту стављено је решење и наимсновање комисије, — али комисијског извешка нема. Исто тако нађен је рачун о коштању ових стаза у суми од 17463 - 12 дин. састављен 10|ХП. 1884. у коме су поједине димензије изложене, но не потписан од целе комисије, већ га је потписао сам инжињер, што се неможе сматрати као потпуни окончани рачун коштања, па дакле ни као докуменат. Ми смо на неколико места раскопали ове стазе, да би се уверили да ли су слојеви појединог материјала у оним димензијама, као што је предрачуном 7 и ониеом предвиђено, па смо нашли: да на стазама нема шљунка колубарског већ више тиње ("земље) него ли песка ; међу тим постоље од ташмајданског камсна изведено је добро, само што те стазе немају свуда оне облине потребне за слив атмосФерске зоде са њих. Риголи су извршеки као што треба. IV. 0 откопаваау и насипаау на новоне грсбау. , Ово је носао, који нам даје слику потпуног распикућства, посао, који је такве размере узео, да је постао само неисцрним извор заради извесних зица, без обзира на нотребу, на материјално стање нлатише , посао, који је могао да да у израду човек непријатељ касе и материјалног стања општине Београдске, којој је новац у таквој мери потрсбан да своје најпрече и одлагања нетриеће послове у израду предузме, а само стога неможе што тим средством у толикој мери нерасполаже. Ово је посао; који не би не техничар, нсго ма који и најпростији човек са врло ограниченим мозгом , — могао препоручити општини да га изврши у оваквим размерама као што је то учињено. Од сасвим лепе нотпуно врло благе косине земљингга новога гробља, почела је да се прави (ваљда замишљена) равница, но која је несм инљено тако изведена, да само очито штете прави, а међу тим грдних новаца кошта: да клем створен силом камен да убије онога, кога стварање његово грдних материјалних жртава кошта. Овај је посао, ова израда. постала извор за просто и једино сигурну зараду извссних спекуланата, који ни Бога ни душу немају на спрам илатише но користећи се или неразумевањем његовим или неверним представљањем позванога за овај посао, експлоатишу га у таквој мери, да нростом гледаоцу на лицу места мора да стане намет и упита се : да ли когод о овоме раду води рачуна , да ли когод извештава бар платишу шта се ради, кад тај нлатиша сигурно осећа, плаћајући оне радове, јер се цео посао тако ревносно, тако брзо тако тачно и с вољом врши; разуме се брзо и с вољом ће се вршити, кад је исти посао онако изобилно и тачно плаћан!!!, а можда ова ревност и отуда долази, да се и извршиоци и наредбодавци журе, да га изврше час пре и са што већом снагом (по добре паре) еамо да не би когод за време рада дошао,

који мало искрениЈе мисли, те да својим упливом овзј посао необустави, а ти. ме би се отргла из руку лепа зарада појединаца Најглавнији узрок, што наше ово овакво карактери сање изазивље, то је, што баш при прегледу овога иосла, који не тражи од општине да му се одмах овај посао нлаћа, „већ он верује опшгини за нлаћање. док не наићу боље прилике за ошитинску касу." Овакав посао у оваквим размерама извршити, неопростиви је грсх, па и није чудо, што се грађење новога гробља није ни до сада извршило и нотпуно припремило да нрими мртваца у себе, кад су се овако огромни а потиуно узалудни излишпи послови имали извршити!!!.... Упусти ће мо се у све детаљности овога носли, те да расветлимо целу ову ствар (овогз иосла) у колико су нам то у стању дати она званична акта овога предмета, који су нам на расположење стављена , ради испитивања и нроучавања. 0 овоме послу влада потпуна нејасност а ноглавито са ових разлога: 1.) Што о овоме послу нема никаква одборова закључка у начелу — нема одобрења, да се свај посао овако и у оваким размерама изврши. 2.) Што кад се је всћ нриступило овоме овако замашном послу никаквих технички дата нема ради предлога одбору (нема плана ситуације, попречних проФила , предрачуна и т. д.) тћ, на једаред устичу услови за лицитацију од кубног мстра наноса — односно откопа — за иунење садање ћуирије и нланирање самога гробља унутра У овим условима само стоји то, да ће би ги око 20.000 куб. мет. за откопавање са насипањем земље за нови друм водећи новоме гробру, а у другим условима иод истим датумом за планирањеземљишта условљено је око 29.000 куб. метара. Лицигација се држи 15. Септ. 883 и одбор одобрава лицитацију која је остала на Стевану Ј. Поповићу и то : 1.) За планирање зел;љишта на гробљу ио 88 3 4 наре дин. од куб. мет. и 2.) За друм по 91. нару дин. од кубног метра, Одобрење ове лицитације било је 28. септ. 883 год. Бр. 14141. Није на од^ет, да се овде сномене и то: јш се из акта (која су нам стављена на расноложсње) нс види да ли се је одбор упуштао у оцену овога планирања гробљанског, но сигурно се може закључити, да је о овоме било ј речи, пошто постоји један врло важан акт г. Дилбера апотека овд. као одборника, датиран под 6. Августом 1883 г. а протоколисгн под Бр. 12303|83. којим он описује положај земљишта новога гробља са мишљењем, да је по све неунутно потрошити на нланирање 15.000 дин. и т. д. У ствари пак ово насииање и нланирање кошта но састављеном окопчаном рачуну од стране г. Јов. К. Ристића начеоника Мин. грађ. у нензији 27. Јуна 1884 г. са нзвешћом те комисије у којој је и он био, од 28. Јуна 1884. Бр. 7798 84. само до тога доби и то : тЗ. I. За копањо н намсштање земље на путу...30787'74Х 0.91=28016-60 днм. II. За копање и ношење земље на српском гробљу. ... тЗ. I 21739 74.74Х0-8875=19294-02. дин.