Београдске општинске новине

88

од капеле до краја зида цигљом; иа и око је одма затим 8. Јула одбор онштински решио, да инжиљер за тај рад набави 250. куб. метра намена, опет зато зидаао је и оаље циглам а не каменом, уе је тим причињена штета, за 9506-20. дииара. Јер зидање камног кошта по уговору 9. 88. куб. метра, а циглам 20.45 куб. метра. Г1а како има изиданих 899. 39. куб. метра; тосе штета износи 9506. 20. дин. Сем тога има штета за општ. касу и у томе, што зид није ни у изради ни у дебљини онако направљен, како је уговорено. Те су мане описате упрвом реч>ерату, а штета у томе износи динара 4237'24. (што се види изприлога нод • 'Л Накнаду за ове штете треба тражити од предузимача Дамњановића и Јовановћа, а потом од номенутог надзорног одбора. Подносећи овај рес®ерат, комисија има част предло жити одбору да изволи решити, да се еудеским путем одма тражи накнада за све у првом реФерату описане штете а од лица која су у овоме реФерату као одговорна означена, како би се тим путем иречистили рачуни са оним предузимачима, који полажу нрво наплате за макаква још неизмирена нотраживања. 23. Јануара 1888 год. Београд. чланови комисше Д. МиловановиК Милутин Ј. МарковпИ ЈВаса ДучиК Никола Води Стева ДобривојевиИ Јов. Т>. ИлкиК.

Пошто ни сав сужбени материјал није могао наћи места у овом броју, па то је и неслужбени део морао изости. Правила о псетарини, која је утврдила и Управа вароши Београда, сгупиће у важност од 1. Априла ове године. Према томе сви они који држе пашчад треба да тога дана да се нријаве онштинскоие суду, да илате прописану таксу и добију марку, коју свако псето мора увек олитар да носи. После овога рока, почеће хватање оне пашчадиЈ која нема марке и по томе која се не чува. Такса је нрописана ова: за псето ма какве расе за за кују 6. динара. По чл. 6-ом нравила они који не буду узели марке за псето, које чувају, казниће се шестогубом таксом. Из управне седнице општинског суда 17. Марта 1888. г. 47. ——_—+«-•+• ♦*- -—- ■» ПСЕТАРИНА Да би грађанство што боље упознало одредбе, доносимо по ново: ПРАБИЛА псетарине Вароши Београда. Члан 1. Да би се спречило памножаваље паса које нико не чува, и тиме избегле опасности што иначе нрете, оиштине је дужност: утамањивање паса без госе, а ираво: нанлаћивања таксе за марВласиик ошнтина београдска Штамиа Медецијан и Ким

ке, које мора да и^а и о литар увек да носи сбако псето које се чува, Члан 2. Утамањивање иаса општина ставља у дужност закупцу права на иснражњивање нужиика и номијара на начин и но такси уговора. А ако у хватању паса буде нимарљив или нротивно овим правилима, у колико се она њега тичу, буде поступао, казни ће се за сваки случај са 12 динара. Члан 3. За марку плаћа општини сопственик псета: за пашче ма какве расе 3 за кују 6 динара. -— Тога ради чим ко набави какво псето, дужан је одмах пријавити га општинској власти (одређеноме званичнику у општинској кући) који му по наплаги таксе одмах издаје жиг, ношто овај добије број под којим је псето у књигу заведено (с назначењем к имена онога чије је. — Кад се пак која куја оштени, газда њезин дужан је најдаље за 2 недеље дана штенце убити и побацати; у противном случају мора се пријавити и платити за њих ноловину таксе која вреди за годину дана. На захтев приватних, стрвинар је дужан примити штенце да их утам&ни, иошто му се за свако ноједино нлати по 0 05 иара дин. таксе. Члан 4. Ако и чим се догоди да псето марку изгуби, одмах се мора нријавити но ш>во да учиви и друга марка узме, но у овоме случају нлаћа се само половина ирописане таксе. Члан 5. Ни једно псето, које има марку, стрвинари не смеју да хватају, зато је нужно и свако исето које има госу мора непрестанце о литар да носи прикачену марку, како би се увек видела. Марка носи овај знак: Г с Г вб"! и број под којим је псето у књигу заведено. Члан 6. Ко се ухвати да злоупотребљује право општине кривично ће бити одговоран, а ако се на псету ухвати лажна марка, госа ће се казнити четворогубом таксом и псето убити. Ко пак своје псето не пријави и марку не узме, казниће се 6-тогубом таксом. Члан 7. Чија се куја нађе да скиће по сокацима а раскуцала се је, тај се казни са 10 дин. Члан 8. Сукобе између псета и општине, односно зваиичника који рукује маркама, расиравља један општ. судија. Жалбе се подносе нредседнишгву општине. Члан 9. Ова правила и свака њихова допуна или измена, као и споредне наредбе по њима, саопштавају се преко оиштинских новина, за то се незнањем нико не може извињавати. Члан 10. Од дана обзнане ових правила, када она стунају у важност, па за месец дана, дужан је сваки грађанин нријавити свог пса да марку добије, или га предати стрвинару који ће га убити а општина ће му платити 0*10 дин. пар. Од стране Суда општине вароши Београда; из управне седнице 20. Новембра 1887. год. Београд (СБр. 11340) ЛБр. 180. пановић Обилићел вепац број 1. Уредник Н. С. Јованови}!-