Београдске општинске новине

102

пиљара, шнекуланата или оел.ака који стоку овако кунују па је на комад нродају, аа онштину аренда но 0*50. динар за сваки продати комад па ма где они продају вршили а тако исто и сви печењари и кувари дужни су да се Суду јлве и прописну таксу плате. Који се год ухвати да нротивно уради казниКе се као кријумчар. Напротив, трговци или сељаци, који стоку чопором на пијацу дотерују, па исту на комад нродају, неће плаћати никакву таксу. Од стране Суда онштинског 30. Марта 1888. год. АБр. '200. Н А~ 3 Н А Њ Е Правила о псетарини, која је утврдила и Уцрава вароши Београда, ступи^е у важност од 1. Анрила ове године. Према томе сви они који држе пашчад треба да тога дана да се нријаве општинскоие суду, да нлате нрописану таксу и добију марку, коју свако псето мора увек олитар да носи. После овога рока, почеће хватање оне нашчади која нема марке и по томе која се не чува. Такса је прописана ова: за псето ма какве расе 3 а за кују 6. динара. По чл. 6-ом правила они који не буду узели марке за псего, које чувају, казниће се шестогубом таксом. Из унравне седнице општинског суда 17. Марта 1888. г. Л.М 47. ПСЕТАРИНА Да би грађанство што боље упознало одредбе, доносимо но ново: П Р А В И Л А псегарине Вароши Београда. Члан 1. Да би се спречило памножавање наса које нико не чува, и тиме избегле опасности што иначе прете, општине је дужност,-. утамањивање наса без госе, а араво : нанлаћивања таксе : а марке, које мора да има и о литар увек да носи свако псето које се чува. Члан 2. Утамањивање паса општина ставља у дужност закупцу права на иснражњивање нужника и помијара на начин и по такси уговора. А ако у хватању паса буде нимарљив или противно овим правилима, у колико се она њега тичу, буде постуапо, казни ће се за сваки случај са 12 динара.

Члан 3. За марку плаћа општини сопетвеник нсета: за пашче ма какве расе 3 за кују 6 динара. — Тога ради чим ко набави какво нсето, дужан је одмах пријавити га општинској власти (одређеноме званичнику у општинској кући) који му по наплати таксе одмах издаје жиг, пошто овај добије број под кој.им је псето у књигу заведено (с назначењем и имена онога чије је. — Кад се пак која куја оштени, газда њезин дужан је најдаље за 2 недеље дана штенце убити и побацати; у противном случају мора се пријавити и нлатити за њих половину таксе која вреди за годину дана. На захтев приватних, стрвинар је дужан нримити штенце да их утамани, ношто му се за свако ноједвно плати по 0 05 нара дин. таксе. Члан 4. Ако и чим се догоди да псето марку изгуби, одмах се мора пријавити по ново да учини и друга марка узме, но у овоме случају плаћа се само половина прописане таксе. Члан 5. Ни једно нсето, кпје, има марку, стрвинари не смеју да хватају, зато је нужно и свако псето које има госу мора ненрестанце о литар да носи нрикачсну марку, како би се увек видела. Марка носи овај знак: 1 "авТ| и број под којим је псето у књигу заведено. Члан 6. Ко се ухвати да злоунотребљује право општине кривично ће бити одговоран, а ако се на псету ухвати лажна марка, госа ће се казнити четворогубом таксом и псето убити. Ко пак своје псето не пријави и марку не узме, казниће се 6-тогубом таксом. Члан 7. Чија се куја нађе да скиће но сокацима а раскуцала се је, тај се казни са 10 дин. Чл. 8. Сукобе између имаоца псета и оишгине, односно званичпика који рукује маркама, расправља један општ. судија. Жалбе се подносе нредседништв) општине. Члан 9. Ова нравила и свака њихова допуна или измспа. као и споредне наредбе по њима, саопштавају се преко општинских новина, за го се незнањем нико не може извињавати. Члан 10. Од дана обзнане ових нравила, када она стунају у важност, па за месец дана, дужан је сваки грађанин пријавити свог пса да марку добије, или га предати стрвинару који ће га убити а општина ће му платити 0-40 дин. пар. Од стране Суда онштине вароши Београда; из уиравне седнице 20. Новембра 1887. год. Београд (СБр. 11340) ЛБр. 180.