Београдске општинске новине

103

^езсесјдгуззесеезезд! ДЕО ПИСМА ИЗ РУСИЈЕ (парисном ,,Солеј"-у). Летроград 24-ог Марта 1888. Ако иристајете да оставимо за данас иолитику на страну. Право да говоримо, руска политика и нема каквих особитих чари, од смрти покојнога при јатеља нашег, књаза Горчакова, на овамо. Истина гордо смо главу држали према Инглеској у Авганистану; али, на жалост, у Јевропи трпимо ево норазу за поразом. Ту нам пркосе Бугари, вређају нас Талијани а прете Немци. До скора играли највећу улогу у свету, а данас смо сиали, као Французи , да нас држе у карантину остали народи. Али окренимо се, као што рекох, од ових јада руске дипломације , и бацимо који поглед на тако звани ^живот руски и , на онај покрет, књижевни и умет нички, руског друштва који се слободно развија ево већ десет година. Прошло је време, доиста, кад је Јевропа гледала на нас као на какве варваре, кад је рецимо, у очима наших Француза сваки Рус био прост Козак, или нешто још горе, — она вера што свеће једе !*) Време је, као што рекох, учипило своје, док су трагични догађаји од 1870 отворили млоге очи Ако је веровати , на прилику , новинарима и књижарима, руски ромапп су сад у моди у Пари зу. Па стоји ли то и за руске вештаке? Наравно ја не говорим ту и о музичарима , — »о што су Шоиен и Глинка одавна стекли јевринскога гласанего су ми нарочито на уму руски живописци, које бих рекао да нариски љубигељи те вештине хоће да држе мало но даље. Тако на пример, морске слике Ајвазовског нису, мислим, најбоље оцењене у Француској; нити је, као што ме уверавају и сама она грандијозна трагедија војничка Верешчагина, тога Хораса Вернета руског, нашла тамо ону љубав коју заслужује. Па ипак, Руси су пос^гојано напредовали у тој вештинп за ово четврт века. До скора презрена, чак и од петроградске муштерије, та је вештина ево освојила сад и ширу нублику. Довољно је управо, погледати на гомилу шго наваљује на врата Академије наука, или нокретне изложбе руских живониса, на се уверити о горњем успеху. Ово је већ, петнајеста година како млада дружина руских вештака, пркосећи одлукама својих понтиФа, држи своје годишње изложбе, независно од Академије лепих вештина. И за тих, петнајест година она је јављајући се узастопце , у свакој од наш'их великих центара, као у Петрограду, Москви. Харкову, Кијеву и Одеси, приказала на 1670 радова, са укупном вредношћу од близу милијун ру баља! Две трећине од ових радова нашло је и ку иаца нешто у држави нешто у нублици. Свакако, друштво је, после врло скромних ночетака, данас, *) Овај појам француског народа о Русима остао је из нанолеонских времена, кзда су оно московски пог релци вратили посету незваним гостима из Париза. У недостатку масти ил обнчна лоја. Русп су, кажу, пржили своја јела с лп.јаним свеКама, са чега су им Французи наденули име „све1>о.једи'' „тап^енгз <1е сћаш1е!1е9" Ур.

ако не богато, а оно бар славно и популарно. Ове године оно нам је изнело своја 182 живописа. То до душе није млого нрема броју од осам или десет хиљада, које ириређују. сваке године Француски уметници у салону Јелисејском ; али не треба заборавити да је овде реч о одабраним радовима, јер је друштво руских уметника врло строго у своме избору — па чему му се, дабогме, не може замерити. Сем одабраног броја има јошт нешто, у овогодишњој изложби , што је обратило пажњу њених посетилаца. То је нешто: иромена нредмета. До скора руски су се живоиисци искључно бавили сликањем природе. То су или биле реке слеђене, или шуме увеле, или сунчев залазак у снежном огледалу, или сребрна месечина над немим горама Украјине. За природњацима дошли су историчари — и они — искључиво руски. Тада смо видели Петра Великог како угушује буну својих „Стрелаца", Ивана Грозног како смишља каштигу бојара, а после њега разне Бкрисе Годунове, праве и лажне Димигрије, као и пламенове Москве од 1812. Данас је све то устунило место другој моди. Ви нити имамо иред собом више оне ноларне призоре, ни мртве сезоне ни иеторијску драму. Руски живонисац слика нам данас радије човека но природу, садашњост у место прошлости, и народне моменте у место дворских катастроФа. Сви им готово сви радови, изложени за ову годину представљају сувременика, рецимо, каквог ингересног варошанина ил сељака. Слике су те, махом , тужне и сентиметалне --- веран превод људска бола и јада народног. Као и музико руска, живоиисна вештина је овде тумач беде и невоље. Такве је, у осталом, оНшта тенденција нове школе. Али дозволите ми да у кратко опишем неке од изложепих радова, шалећи, што их неће видети наше Паризлије који би их и лепо примили. Једна и то најживља слика биће она г. Ива нова која нам предсгавља: „ Повратак исељеника у иостојбину ." Доиста ништа тужније нема од овако простог једног нризора. Пред нама је мужик, јадан и жалисган, го и бос гдз уморним кораком путује нреко огромне стене Оренбурга. Жена му лежи мртва на бескрајној иољани, Нем и очајан, он вуче са собом једно дете које у колевци спава, а норед њега двоје старијих од пута посусталих. У целој слици огледа се нека нема по/аиост горкој судбини. Да, нреоденост судбини ! главна црта и Лемоковог живописа: „Божије воље !" Овде видимо једну оеоску колебу у сузама око самртне постеље кућне главе. Жена илаче, наслоњена на јбдну стару „Табушку" , док траје женске сирочади, и сувише нејако >да појми гугу и бол, стоји око мајке и чуди се њеноме јецању. Мање трагичан, али не и мање сентименталан јесте живонис г. Вогданова: „Молитељке." Њих су две — мајка и ћерка — што нросе сумњиву потнору једног моћног господина но који их нреко момака из канцеларије истерује. — Тужан је и предмет