Београдске општинске новине

110

Председник. Мене је највише то руководило да овај предлог поднесем : да се један нут пречисти овај рачун. Они су ове привремене издатке рачунали као готов новац па показали неку штедњу, а у ствари то није штедња, него још је остављен дуг, јер је потрошено више но што се по буџету имало ! — Ја сам казао, ако ми ово иснлатимо ово — годишњим буџетом, ми ћемо остати без гроша да ништа нећемо моћи да радимо и да задовољимо нашс грађане, а осим тога још ће нам требати на 50 хиљада само за те старе рачуне. Мих. Кр. ЂорђевиК. Ја нисам онет на чисто. Лредседник. Ја сматрам да се сви уговори који су извршени морају измирити и да се морају извршити сви закључени уговори. Миж. Кр. Ђорђевик. Дакле значи : има радова који су свршени, а има их који треба да се сврше. Кад то стоји, онда ја остајем нри томе што сам казао у нрвом говору, да ми не скачемо овде чак на 137.000 динара. Мита МиловановиЛ. Не може бити да се не исплати с тога, што су уговори закључени и што се морају да изврше. Председник. Ја мислим да вам је свима иознато да се закључени уговори нису могли извршити раније због нивелације. — Ето н. нр. господо, из Јованове улице баш ономад имао сам депутацију грађана који питају хоће ли се кад год свршити калдрма у њиховој улици, која јс погођена још пре 2. године. Мих. Кр. ЂорђевиК. Уговори су, велите закључени .1886 године а ми живимо у 1888 па још улице нису калдрмисање. Исти разлози који су до сад 1 вре>или што се то не свршава, могу да вреде и данас и кад нпје то свршећо до данас, онда да тражимо пута да одложимо и даље јер са обзира на Финансијске ирилике у општипи, то данас није могуће учинити а само би била претпоставка да ће се ти расходи покрити неким већим приходима и уштедама. М. ВелизариИ. Ако стоји ствар тако , као што сам ја схватио да има 137.000 дуга; а казали сте да има уштеде у ствари као што сам ја ириметио до 83.000 динара, онда би остало 54 000 још недостатка. А тих 54.090 дин. ја мислим да ће подмирити она ириватна лица што ће се поред њихових кућа правити калдрма. С тога не треба да се бојимо да ћемо начинити дуга за идућу годину, и мислим да можемо нримити овај предлог који је изнет. Лредседник. Ноједини грађани норед чијих се кућа гради калдрма плаћају одмах који имају , а који немају њих морамо да чекамо. Мислим да не би било право да од ових грађана, који су толико времена чекали на калдрмисање њихових улица, сад одмах наплаћујемо калдрмисање, док смо оге из прошлих година чекали. То се може напослетку узаконити за убудуће, а нарочито треба се постарати, како да се осигуравају овенанлате да не пронадају. Осим тога не би било право оставити грађанство да и даље чека на калдрмисање. Ето н. ир. ми смо на врачару неке улице које су имале калдрму, раскопали на је због нивелацпје застао рад и сад ти људи кажу: ми смо имали калдрму, ви нам је раскопасте, хоће мо да нанравите једанпут. И заиста, имају право. Мени је само жао што сам ја те среће да сам с оваквим предлогом морао изићи пред

вас а и за вас ово не може да је повољна сгвар. Али, шта ћемо? Мора се једанпут ово пречистити. II. ВидаковиК. Ја би предложио само то да с.е од притеж.алца прив. имања, поред којих се диже калдрма, позову да плате свој део калдрме пре него што се почне калдрма правити. Иуедседник. То не би било ираво. Кад тако 40 година у овој вароши није рађено — што сад да се тражи н. пр. од врачараца да одма плате калдрму. К. ГлавиниИ. Поједини крајеви у Београду , који су иначе велики знатно су номогли другим деловима вароши да се калдрмишу , а међутим они чекају већ 20 година на калдрму ; па кад су они тако исто сносили терете на ту цељ за целу варош, и кад се досад одобравало да сс чека но 4—~ година поједини грађанин док исплати свој део каларме, онда заиста сада би била највећа неправда да се тражи од ових да унапред нлате своју калдрму. Председник. Овом приликом могу још нешто да напоменем. Ја сам се старао г.сподо за то, да нађемо предузимача, кчји би узео на се калдрмисање целе вароши, па да му илаћамо годишњи ануитет на учињени трошак око тога. Има нредузимача, који се већ нуде да то приме на се, и ја се надам да ћу моћи да вам о томе ускоро ноднесем предлог. То би држим било корисно — јер ако би годишње ниатили 100 или 110 хиљлда ануитета, добили би одма калдрму за вредност од 1,100.000 динара. Такав иредузимач — један странац — долазио је и нудио се да предузме овај посао, а ми да му иснлатимо за 5. година. То је по мом рачуну млого. Али ако постигнемо повољније услове цене и отилате, то ће нам служити на част јер би Београд један иут био калдрмисан. Овако ми само кубуримо. Оправљамо калдрме у вароши а крајеви вароши остају у блату, и таман тамо да почнемо , оно се већ искварила калдрма у главним варошким улицама , коју морамо да оправљамо, те тако крајеви вазда остају као што су. Ја вас молим да за сада овај иредлог, који сам вам изнео нримите. Моја је част овде заложена, и ја вам нећу ништа подметнЈТи — али мислим, да друп.га излаза немамо. Чим ово закључите гоеподо, онда би ја могао са сумом, која је буџотом за ову годину одређена радити што је најнужније. Ја имам око 2000 метара самих руна на нашој калдрми да закрпим, јер свуда се не може нова калдрма правити. Осим тога има калдрма које се морају бар претрести, н. пр. министарска улица, она је из самих руна, да онуда човек не може проћи без опасности за ноге своје. М. ВелиаариК. Зар не би било боље да се одржавање калдрме у доброме стању, да неком предузимачу под закуп, на годишње извесну цифру да плаћамо и тако пренесемо бригу непрестане пажње чак и на најмање рупе. Председник. Но то је лепо, али осим ове коцкасте калдрме све друге наше калдрме не би нико примио да их одржава у добром стању. Него сад, ако са предузимачем, кога сам мало час поменуо, дођемо до повољна резултата, моћи ћемо и ту ствар уредити. М. ВелшариК. Али то су како ми изгледа све стварн неке надежде. Хоће ли се то скоро и остварати или не; Хоће ли се нама допасти услови тога предузимача или неће — то се незна. Ако ви знате да ће се то остварити за неколико