Београдске општинске новине

126

ландију) 7366 дела, од којих 1924 на страним језицима. Бро.ј нримерака достиже иснолинску ци<*ру од неких двадесет и четири и ао милијуна ! Нити је без интереса пратити којој врсти књига руска читалачка публика највише нагиње. И ту, нротивно распростртом уверењу, прво мссто заузима : б&летристика. Као увек досада, велики песник Пушкин стоји на челу ; јер је од његодих књига нродано у току прошле године, близу милијун и ао аримерака ! Имајте само на уму да је Пушкин умро нре недесет година ; и да је и на Западу мало писаца чија би се понуларност и преживела а камо ли расла после половнне века. За Пушкином долази наш славни сувременик, романтичар Лав Толстој. Од његових књига нродано је за прошлу годпну неких 678. хиљада нримерака. Трећи је на реду дечији несник, скромни и класични „деда Крилов" кога омладина не ће да заборави. и који је прошао код ње са педесет хиљада примерака. И славни Гогољ, тај жи ви сликар руског човека и руске природе, руског Козака и руске степе, одржао се доста добро. Од његових књига продано је свих 40.000. На против популарни Тургењев, са својих 16.000 примерака, ]едва је престигао ориђиналнога и омиљенога Лермонтова, тога АлФреда Мисе -а Русије, који не броји више од 15.000. На нослетку да споменемо и духовитога Грибоједова, који, ма да је умро пре шестдесет година, још живи код нашег млађег света. За прошлу годину овај му је и пазарио неких 10.000 примерака његових комедија. За народ тако млад као што је руски ове су циФре доиста окуражавајуће. Оне нам показују чи тав нробуђај успаваних снага умних, праву страст према великим потезима књижевним оних који као Пушкин и Толстој, Гогољ и Тургењев, припадају колико својој земљи толико и човечанству. Другом једном приликом говорићу вам о руској науци, која не само да није изостала него баш на против иде на сусрет великом добу свом , као што ће скора будућност и доказати. РАДИ ОБАВЕШТЕЊА На састанку одбора општинског од 24. марта о. г. претресано је патање, да ли да се за цељ нодизања рударске дабораторије уступи држави известан простор општ. земље на Врачару постојеће, у размену за плац на Дорћолу, где би општина могла школу подићи. Да би доказао, како је нонуда Министра Народне Нривреде о тој размени ■—• 1. спрам 4. — корисна по општину, г. одборник Никола Поповић учитељ поред осталог рекао је ово : „Ја познајем земљишта о којима је реч. Ошптинско је земљиште на крају вароши, на врх Врачара, где се кунује и продаје ланац земље за 20 дуката, а земљиште код Сака-чесме у средини је вароии , и ту се продаје и купује ланац за 200—500 дуката." За тим је

додао : „И одбор дакле и цела оиштина требало би да нрими овај нредлог г. министров са обе руке." Ми остављамо на страну питиње о томе : да ли је у онште погрешно мишљење и од стране министрове и од стране општинског одбора о овоме, и да ли рударску лабораторију треба подићи баш на Врачару, или за лабораторију потражити места гдегод око барутане коју би и иначе већ време било из вароши удалити, а да се Врачар причува репимо за парк или и за нијацу, јер није право, да на једном крају вароши има свега а на другом ничега. За сад хоћемо иа овом месту и то само ради обавештења да кажемо: да г. Никола греши ако мисли да се на Врачару, ма где, можс добити ланац земље за 20 дуката. Од евоје стране ми га о томе ево уверавамо и делом, што нудимо не 20 (двадесет) него 1000 | и словом хиљаду дуката цееарских за сваки онај ланац земље|, који општина буде разменила са државом у тој цељи. Београд, 19. Априла 1888 г. предузимач 'ердинанд Розелт Сви они грађани који су по правилима о псетарини пријавили п узели марке за кује, позивају се да изволе донети те привремене марке те добију друге, које су нарочито за кује начињене. Ова замена почеће од 27. ов мес. сваког дана пре и ш> подне за време канцеларијско код судског архивара г. Тасе I Вељановића. У исто време опомињу се грађани који још нису своју пашчад пријавили да то до 8. Маја учине јер ће од тога дана почети редовно хватање нашчади, која марке нема. Стрвинар неће ухваћену пашчад без марке издавати никоме, за то се позивају последњи пут сви они који још марке нису узели. да до краја овог месеца то учине. Еоме год се псето ухвати без марке, тај се казни шестогубом таксом. Из седнице суда општине вар. Београда 19. Априла 1888. ЛБр. 63. позив />, на ПАРИСКУ СВЕТСКУ ИЗЛОЖБУ Наставак. 14. Одела мушка и женекч. Сељочко одело мушво и жепско. Варошко одело. 1] Женско одедо, од свилена платна, са другим потребама; дибаде, Фес са тепедуком и т. д. 2] Мушко одедо. од сукна и чоје. (Подпун кат од свавог одеда). 35. Оружје за ношење и лов. ]6. Путничке ствари. Бисаге за турско и јевропско седло (по 1 комад). 17. Ковачки лимарски и казанџијски предмети. Ковачки предмети : сикире, мотике, будаци , иросеци брадве и т. д. Казанџијске ствари: бакрачи теасије умиваоници ит.д.