Београдске општинске новине

у уговору казано да је његова штета ако вода оплави зсмљиште — онда је он пристао на то. Општина није никакво осигуравајуће друштво: а ако хоће милост да учини, то је друга ствар. Милан МаринковиК. Ја мислим да он и тражи милост. Општина неће бити ништа у добити што ћеједнога човека упропастити, а ако му укаже помоћ , може још од њега имати и хасне. М. ВелизариЛ. И ја мислим тако. Кад је овај закупад лидитирао да узме овај илац, он је нредвиђао само обичне околности — но ово је сад била ванрсдна година што се тиче тога места, јер је сво било оплављено водом за дуже време. а ваљда и данас је под водом. С тога и ја сам зато да недоиустимо да један наш грађнин сграда, него да му се, колико се може попустити од арепде. Милут. МарковиК. Ова ствар не може се решити пре док не расмотримо уговор. Ако је у уговору казано да нема права да тражи смањење аренде у случају поплаве, онда је сгвар чиста и јасна. Осим тога треба знати да ми тамо имамо више оиаквих закуиаца који су такође оплављени, па кад овоме понустимо аренду, тражиће и други да то учинимо према њима. (Чује се: прочитајте и друге молбе.) П. ВидаковиК. Г. предговорник је рђаво сватио ствар. Овде није реч о праву молиочевом нити о накнади штсте, него, он чисго тражи милост. Зато ја сам мишљења да овоме човеку треба да се учини милост, јер је то један стари иоштени грађанин наш, који је много година подносио све терете у општини и ако томе нећемо учинити ову помоћ, нећемо је ваљда чинити некаквим дошљацима! М. Мостиб. Ја мислим да није нужно читати уговор кад имамо реФерат нашег адвоката, који нас и на судовима пуноважно заступа и кад он каже да овај молилац по уговору нема права на ово што тражи, онда је то заиста тако. Друга је ствар милост, о чему је г. Видаковић х-оворио. То је лепо чинити милостињу, али, чини ми се да овде ми немамо довољно јаких мотива, да једноме живом и здравом човеку, који ради и који прави уговоре чинимо неку милостињу! И ја познајем тога човека, и ја имам добро срце, и ја сам за то да му се иомогне, — али нема за то начина. Кад се буде давала милостиња онима који су од поплаве нострадали, и он ће добчти свој део. К. Главини(\. Види се да је овај молилац и сувише несрећан био у овом закупу — уговор је такав, да кад би тражио судским путем ово што тражи, он би морао изгубити. С тога он и тражи ово нутем милости. И ја сам за то да се не само њему учини милост, него и свима осталим који су овим случајем поплаве оштећени. Ја иислим да би се свима тим закупцима могло но нешто од аренде одпустити. Али како је вода са једног поплављеног земљишта раније отишла, еа другог доцније то би требало да се извиди за колико је ко оштећен па сразмерно томе да му ее учини олакшица за исплату ареиде. (Чује се: који су још молили? Предселник. Изволте чути да прочитамо. (Секретар чита). М. ВелизариИ Ово је други случај. Ових 4—5 људи цсћ сз неким правом ово трзже. Међутим по уговору они

немају никаквог ирава на ово што траже. С тога би требало њих одбити и унутити на нарницу. Гл. ЈосиаовиК. И ја сам за то да се ономе нрвоме молиоцу учини нека номоћ а ова друга господа да се одбију. Јер, исто тако као што је била велика вода, исто гако била је и велика зима овс године, иа су ова господа што су им дрварс на општинским плацевима, много више и ћарила ове године него друге. Они су продавали иајгора дрва ио 30 динара хват, која су пре давали ио 14 и 16 динара — на још нису била ни сложена у хватове, него онако, колико ми да, то ми је хват. Дакле нотпуно сам зато да се њима ништа неаопушта, но само овоме једном сиромаху, који је држао земљиштс за лађаре, треба нешто у име милости да дамо. Право је. Мил. БанковиК. Ја мислим да би било најбоље да иреко ове ствари пређемо сасвим на дневни ред. Онај први молилац — Коста Вељковић — он је ту земљу узео за шиекулацију као и ова друга господа молиоци што су за шпекулацију узели. Зато то треба одбити — особито кад видимо да се с оваквпм једном молбом обраћају оиштини прве београдске газде: Ђорђевићи, Кумануди, Ковић и др. И оно што каже г. Јосиновић за њихзајиста је тако. Они су ове године добро ћарили. Ја сам долазио код Куманудића за дрва, и три дана ме је вортао док сам за скупс иаре добио дрва. И још то јс учинио мени, а други не би могао ни за дуже времена. 1'. ДраговиК. И ја сам некада радио с дрвима, па морам да кажем у одбрану дрвара на оно што се вели да су дрва продавана скупо. Немојте мислити да дрвари добијају кад скупо продају. Кад је овакав случај какав је зимус био, и њих дрва скуио стају, јер настане лед на дрва нс могу да се донесу. С тога они траже да општива има у виду овај елементарни случај. К ГлавинцА. Ја сам дошао у незгодан положај што сам мало пре засгупао мишљсње, да се свима по нсшто отиусти од аренде, с тога морам да објасним, да сам таквога мишљења био само за оне, који су узели земљипгга ради наплаћивања такса. за иристајање лађа и истоваривање, песка, камена и т. д. а гг. Ковићи , Куманудићи и браћа Ђорђевићи, и њима равни, нису заиста ништа изгубили ове године ако нису још и добили. Грађа јс поскуиила због поплаве, дрва су иоскјиила због јаке зиме, и они, све што би штетовали, м°.тнули су на рачун иотрошача, па су све скупље продавали но што би родили да није било поплаве. Председник. Овде има разних мишљења, али чини ми се у главноме је већина за то да се нређе на дневни ред. (Чује се: врло добро). Знам, јесте врло добро , али многи од нас познају овога молиоца Косту. Ја се бојим да тај човек не живи једино од ове зараде, и општина оваквом сиромаху, држим да би требала да у оваквом случају опрости аренду за 2—3 месеца , за колико није мо1ао ништа зарадити. У исто врсме ја ћу бити слободан да вам и то предложим да одредимо једну суму н. нр. од 500 динара на сиротињу која је пострадала од ноплаве. Мил. ВанковиК. Ја би рекао да има много веће сиротиње и већих страдалника но што је молилац Коста. Има их који су оптерећени Фамилнјом и ситном децом, а ова) човек је самац, а има и брата им)ћног, који је так< ђе