Београдске општинске новине

150

К. ГлавиниК. Ми смо сви пољни да упинимо »омоК и нашима у Београду и онима који су у Србији од ш>плаве страдали. Грехота је о томс трошити много речи, кад сви знамо да то треба учинити што пре. Зато би требало да приступимо решењу ствари. Председник. Дакле господо да рсшимо ствар. Ја сам казао шта ме је побудило да овај предлог изнесем и држим кад ми дамо 500 дин. на ову цељ онда ће из те сум« добити помоћ и наша сиротиња, јер друштво се брине за сву сиротињу у земљи. М. МостиСг. То је тако. Али мала је та сума. Треба дати бар 1000 динара. (Вичу: Врло добро - нристајемо)Председник. Врло добро. И ја сам за то Јесте ли сви господо за то да се да друшгву Св. Саве 1000 дин. за помоћ поплављених сиромака.'? (Јесмо). Добро. — Сад имамо господо, још једну малу ствар. Наши касапи траже да им сс наплаћује такса за телад. коју кољу, онаго, како је пређе наплаћивана. Они су ире плаћали на теле до 30 кила 6 дин., а што преко тога иређе, илаћали су по грош на кило. Међу тим сад чим пређе више од 30 кила плаћају као на краву. Ја вас молим да чујете њихову молбу, па ће се видети на чему је ствар. (Секретар читај. М. МостиК. Треба им уважити молбу. К. Црногорац. Стоји једно економско правило које каже овако: до 50 кила тежине рачуна се да је теле, што је теже од 50 кила то није теле. Ако дозволите ово што се тражи, онда ће касапи клати и оно што сс зове во или крава под именом телета То је опасност! Пре., седник. Јесте — али за њих, ако тако буду рачунали, а не за нас јер би онда нлатили таксу већу. Од вола нлаћа се 26 дин. (Вичу : добро је — усваја се). Дакле да гласамо. Ко је зато да се молба уважи, нека каже за, а ко је против, он нека глоса аротив. Гласали су: К. Црногорац и Д. Наумовић иротив, а сви остали за.) Сад имамо молбу од бив. нашег стрводера, с којим смо уговор раскинули (Чује се: сад је доцкан). Молим вас изберите само једиу комисију, која ће разгледати ову ствар и рвФерисати за идући састанак. Д. Нау.човиК. Ја мислим да је за ову ствар била једна комисија. Председнгк. Била је, а ствар је једном решена и у одбору. Сад он понавља ствар и ја би молио, да изберетс тројицу за комисију. (Изабрани су у ову комисију : М. Мостић, Мита Мило вановић и Милутин Марковић). Сад изволте још дати неколико уверења. (Дају увсрења). Састанак је закључен у 8 и по часова но подне. ; ;

хагЕалгЕТЗКЕЕШи: ДЕО

■ Б1-А.Р^.Б1ТЕР (по Смајлсу) IX. Дружба у браку. Доброта, а ие леиота, женска освојике с це моје. Шекспир Мужу лристојп мудрост, а жеии нежност. Џорџ Херберт Да је бог хтео да а ена буде госа човеку, он би ју створио из његове гдаве; да је хтео да му она буде роб, он би ју саградио од његових ногу; али , но што је он хтео да она буде и.ему раван друг , то ју је он извадио из ребра, и шдра , н.егова! Свети Августин' (НаставакЈ Али има примера где су жене помагале људма и на бојним пољима. Тако, пре но што ће се нредаги непријател.у град Вајнеберг, жене изишту од победиоца дозполу: да могу мирно изнети евоје драгоцености. И та им се иажња укаже. Па, знате ли које су то биле драгоцености ? То беху главом живи мужеви , које верне љубе беху упртиле на своја леђа и кроз капије градске на — слободу изнеле!... И лорд Нисдел дугује овакој једној досетци своје жене, избавлење из хапсе. Она му, на име, позајми своје хаљине , сама обуче његове и сретно га у хапси замени ! Сљедујући таквоме примеру и госпођа Лавалет, избавила је доцније, на исти начин, свога мужа из хапсе. НајвеКи пак, подвиг у, оваке врсте, тегобама мора се нризнати ослободилачком дару жене заробљенога и славнога Гротијуса. Двадесет горких месеца лежао је он у тавници града Левенштајна, осуђен на вечну робију од владе „ Савезних Провинција ." Једина утеха била му је ту његова жена, којој су допустили да му друштво прави. Она је два пут недел>но ишла у варош и доносила му, а по прочитању и враћала, вели ки број књига које је он потребовао за наставак својих студија. Најзад су накупљене књиге однашане у једном великом сандуку, у који су стражари у почетку врло строго загледали, да се увере да нема ту још чега, па кад им се досадило уверавати се о једном те }едном Факту, нуштали су сандук као наравну ствар. Приметив ову лабавост у прегледу, жена Гротијусова дође на мисао да у место књига, спакује и избави свога мужа. И срећа ју збиља послужи, ма да у мало није на делу пропала. Учини се на име једном од војника,