Београдске општинске новине

165

шање нешто споредно ил' бесцелно. На против. То је прави зејтин за точак друштвена живота. „И сама врлина" — вели владика Мидлтон — вређа кад је скопчана с грубим понагаањем." Нити је понашање мала белешка у оцени коју ће људи у свету добити; оно је, и то, од већег значаја у владању њиме но млого већа и дубља својства. Понашање, које је у исти пар и нријатно и природно, може се рачунати међу највеће услове успеха у животу; и они, који га немају, често само за то и нропадају. Философ Лак иридавао му је већу важност у васпитању омладине но и класицизму и реалним наукама. Тако, пишући лорду Петербору о васпитању његова (лордова) сина, вели он: „ваше лордство тражи сину врло учена учигеља. Мени се чини да није главно питање, хоће ли тај човек бити тако учен или не? Ако разуме добро латински , и има оиштег појма о реалним наукама — доста ће му то бити. Главно је да знате, да ли је он добро васаитан ? Као што је нознато, млого шта у животу зависи од нрвих упечатака; а они су повољни или неповољни према иопашању дотичних. Грубост и суровост затвориће и најнежније срце, а лепо нонашање отвориће и гвоздена крата. У нас постоји и пословица: да „понашање ирави човека али пре се може дока зати: да „од човека зависи понашање." Јер, неко може бити и груб и суров, па опет бити добра срца и светла карактера. Само, нема сумње, да би такав човек био и млого пријатни.ји, па и млого кориснији, кад би се одликовао још и благошћу расположења и лепотом понашања, какво увек даје округлине правом џентлменству. Тако, сликајући свога покојног мужа, госнођа Хочинсон овако говори о мушкој нежности и честитости његовој: ,,ја не могу да погодим (вели она) да ли је он био с једне стране поноснији а с друге великодушнији; јер он нити је ласкао силнима нити се уздизао над беднима. По читаве часове засгаће да се најљубазније и најслађе разговара са најпростијим војником и најсиромашнијим радником. И онет, његово понашање према њима било је тако, да су га они увек као госиодина човека поштовали и волели." И доиста, понашање је у многоме и огледало карактера. Оно ће да изда и наш укус, и наша осећања и нашу нарав, као што ће обелоданити на какво смо се друштво навикли. Оно, истина, да има и нравила за понашање, али она нису од толиког значаја. Реч је овде о важноме ириродноме

понашању, као исходу природних дарова које је добро васнитање само угладило и украсило. Лено понашање нотиче из осећања; и, у тој светлости виђено, осећање добија скоро исту важност коју признајемо и дару и васпитању, док је. међу тим, моћније у давању правца људском укусу и карактеру. Осећај л/убави јесте онај златни кључ што отвара свачије срце. Он нас не учи само иристојности и учтивости него нас чини увиђавнијим и мудријим, и може се сматратп као сама круна људских чари. 0 „иравилима" учтивости ми смо већ казали да су од слабе вајде.-Јер, оно што се именом „ етикета " зове, често је сугата неучтивост и неискреност. Ту улазе неке врсте лажних „ иозитура" које је врло лако ировидети; а у најбољем случа.ју етикет је тек заменик леном понагаању, па и то често наопак заменик. Добро понагаање, међу тим, састоји се поглавито из уљудног и леиог држања. Пристојност је врло лепо деФинисана као вештина показив ња, спољним знацима, оно што у душц према другима осећамо. Али неко може бити савршено учтив према другом, и опет не осећати ништа особито ? То је истина ! И за то, лено понашање није, ии мање ни више до, леио ионашање\ Права учтивост мора. тећи са извора искрености, мора ићи од срца ; или неће оставити за собом никаква трајна упечатка, јер никакав степен углађености неможе проћи без искрености. Сва је тајна у томе : да се ириродни карактер јави у правој му суштини, ослобођен једино од нриродне му оштрине и рапавости. И ако учтивост, у најбољу јој облику треба — по речима Сент Франциса да Сала — да „личи на лепу бистру воду без укуса" опет је Џније људски онај шгашт који ће млогу ману да покрије, и коме ће се, баш за то што је моћан и ориђиналан, млого шта и до опрости. Без истинитости и самосталности и сам живот не би имао чари, а карактер људски изгубио би млого чврстоће и поноситости своје. Права учтивосг према томе јесте облик доброте, која се огледа у расположењу да допринесемо срећи ближњег, или бар у избагавању свега што би ближњем немило било. То је врста благодарности која награђује добра дела. А занимљиво је споменути Факт, да је чувени нутник капетан Сиик нашао ову црту карактера у срцу Африке код урођеника Уганде, на обалама језера Нијанзе. „Неблагодарност, или само пропуштање захвалности добротвору — вели он — кажњиво је код ових племена". Права учтивост показиваће се, пре свега, према