Београдске општинске новине

166

туђој личности. Човек је дужан поштовати човегса, ако жели и сам да буде иоштован. Он ће имати обзира и према вазорима и мњењима која се разлиК УЈУ °Д н.е10вих соиствених. Бива, још да му он и пошту одаје, као и да ирава на пошту сгече самим саслушањем и стрплељ« м. Учгив човек, јесте и толерантан и уздржт.ив, и чува се да не изрече брз суд ни над ким. Таким начином он је, скоро увек и сам поштеђен од нреке оцене. На нротив, неучтив и пргав човек пре ће жртвовати пријатеља но какав свој виц. Може се пак лако мислити колико је то будалаштипа навући на се мржњу људи за љубав једног тренутка шале. Чувени инџинир Брунел — који је био и сам један од најблагороднијих људи -— рекао је : да су инат, и пакост најскупљи луксузи живота. А доктор Џансон уверава нас : „да није слободно реКи што неучтиво, као што није слободно урадити што ненријатно ; и да нико нема нрава да изусти грубу реч, као што нема права да опали шамар " (иаставиће се). ———•—«-• ПИСМА ИЗ РУСИЈЕ (париском ,,Солеј"-у). Петроград, 31. Маја 1888 год. Од ово два дана говори се по нова о неизбежној смрти цара немачкога. У двору се, као што чујем, држи да Фридрих III неће саставити ни недељу дана. Ну, ма какав био крајњи исход ове кризе, очевидно, није конац далеко. Петроград се нрема томе, већ дао у бригу. И ђенерал Вановски, али нарочито г. Гирс, имају и сувише основа да се боје потоњих заплета. На овој тачци, и сам сам у стању да вам пружим неке савршено поуздане податке. И по карактеру, као год по положају, и по положају, и по дужности као год но природи, г. Гирс је прави мирољубац. Од своје стране, опет, ђенерал Бановски је један ратоборац. Тако, у осталом, и треба да буде. Али, долазак на пресго Немачке царевића Виљема, може само номутити и онако мутно стање Јевропе. Цар Александар није крио да ноштује старога Виљема, — он је давао доказе најтоплијих симпагија према сину и цару Фридриху — али тако нсто показивао је да га нешто дели од унука, од престолонаследника. У последње време, нарочито, а у више нрилика он се и гласно и оштро изражавао о „младићу" чији се

карактер тако основно разликује од његовог, и који је сада колико и никакав род дому Романова. У Русији сваки то зна — г.- Гир«; боље но ико. При свем том он (г. Гирс) не очајава. Он још као да верује, да је опасност миру млого већа од стране Рајне но од стране Висле; и за случај да дође до сукоба и.зм< ђу Немачке и Француске, сва ће се дипломација његова и састојити у локалисању војне Како ће на сву прилику Немачка напасти, то ће Аустрија и Италија остати неутралне. На овој претпостапци маневрисаће и г. Гирс, тако, како би могао што скупље продаги Немачкој неутралност своје земље. Он ће, на име, подраживати тактику пок. кнсза Горчакова у декембру 1870 са које се овај велики државник после љуто али и доцне кајао — тражиће, т. ј. од кнеза Бисмарка да му жргвује Вугарску, а нада се сигурну успеху. Дабогме, да ће се берлински двор умети ту наћи. Дићи ће руке од дунавских држава, остављајући зар једној Аустрији да, ако може, и она нристане. Још се г. Гирс нада, да ће ова накнада добивена без крви, умирити руске патриоте. Ја обраћам вашу нажњу на ову игру политичку која ми изгледа врло озбиљна и опасна. Од првих дана приметило се, да Немачка налази рачуна да продужи кризу у Бугарској; а сад можете видети да је та мала земља у стању и да спречи руско-француски савез. И опет велим: ту лежи права опасност. Са свим другачи — можете мислити — да је систем ђенерала Вановског. Као ватрен патриот и суревњив Словенин, Вановски је, нодобно својим крилницима — Гурку, Обручеву и Куропаткину познат у војсци као јавни непријатељ свега што се немачким назвало. За сво време од кад је министар војни, главна му је мисао била: рат с Немач ком. Вановски је још и ванредно раден човек, који хоће све да види и о свему сам да се увери. Оп нема, доиста, у себи оне техничарсне жице једног Тодлебена, ни налетљиву енергију једног Гурка, па ни легедарну неустрашивост једног Скобељева; али је он ипак за то изврстан тактичар и ненадмашан администратор. Од кад је он у војном министарству, познало се војсци па и економији њеној. Као непријател. ситних дипломатских лукавстава, и патриота чија осећања вређа сувишна обазривост једнога -Гирса, Вановски је затекао војску руску у доста непов( љном стању. Путем. пак, силна рада, као и строгих и мудрих мера, он је ево успео да дигне војску руску на висину најбољих војсака у свету. Јест пре осам година, руска војска боље је