Београдске општинске новине

167

била устројена за параде него ли за бојне мегдане Нема сумње да је гирда царска била и красва и дивна; али осталој војски недостајало је и науке и саобразности па и нрактична искуства. Наоружање било је сасма средње ; а „оаолченија" није никако ни било. У појединостима, местни батаљони једва су достизали какву обичну „народну граду;" а коњичке дивизије биле су измешане тако, да се није знало : која је копљаничка, која драгунска, која хусарска, а која козачка! Најзад, граница је била скоро широм отворена и упаду немачке војске и поплави немачких шпијуна; а резерве нису позиване на учење од самог издања закона им 1874. год. У своје време ми смо крили све ове жалосне истине; али сад, кад је зло једном понрављено, можемо га и јавно признати. Дакле, сад се од Либаве до Ковна, и од Брест-Литовског до Модлина и Ново-Георгијевског протеже једна низа утврђења, која за дуго може одолевати навали Немаца. Четрнајест кула довршују се око саме Варшаве ; а сва су места на граници снабдевена с храном за шест месеца. Официри немачки, ти узорити шпијуни, који се још усуђују заћи у пољске равнице — хватају се и шаљу у хапсане са свима нужним обзирима према њиховом нлеменитом занату. Коњица руска не само да је појачана. него је и радикално преображена. Нема више „тешке кавалерије;" и све се своди на двојаки тип: козачки и драгонски. Па, ако је и новећан број козачких дивизија, није за то и смањен број драгуна. На против, сразмера је : три према четири. Што се копљаника тиче, они су, као и оклопници, свуда укинути —јужну коњицу једино изузев. Руски коњик је, према томе, данас само пешак на коњу. Али, најлепша од свију реФорама наћи ће се у преображају резервне пешадије руске. Једна низа строгих смотара повратила је ред у сталним батаљонима, где су крађе ОФицира достигле скандалозне размере, а учење војника спало на нулу. Снагом узакоњене економије на скупим и шареним унивор"ама гарде, Вановски је успео да, без оптерећења буџета, позове на годишње вецбање две класе резервне пешадије, а то значи, доведе под заставу за 21 дан, неких три стотине хиљада људи. Овај је успех моћан услов у случнју рата, по што ће нам пружити силну бројну превагу и над самим Немцима. Па шта да кажемо о војничким школама које су, такође, тотално преображене? шта ли о војној

настави која је уведена и у гимназије? шта о „жељезничким батаљонима," који су праве лаворике побрали у сињим пустињама Зак^спије? Или треба говорити о пољској артиљерији, која је и понрављена и умложена? 0 војеним балонима, који су заведепи по свима занадним командама ? — Писац ових редова, као што ваши читаоци врло добро знају, нити је ласкач ни удварач; али не може да сакрије радост која га обузима кад погледа на домашај напретка који је Русија учинила за носледњих година. И, ако, као што се надамо, Русија изађе иобедно из предстојеће борбе велике, оиа ће имати да благодари, ирво : ђенералу Милутину јер је он нрви повео коло реФорама — па Обручеву, као изврсном тактичару; па Гурку, који, од смрги пок. Скобе ева, нема себи равна у обучавању војника, као ни у руковању великим масама коњичким, и коме ће пресудна улога бити поверена у равницама Пољске. Име, пак, правога регенератора руске војске припада самоме, вредноме и чес титом, ђенералу Вановском. Рекав ово, можемо се по свакодневном примеру руских ОФИцира упитати: а шта ради наша ф'ранцуска војска ? Већина оних који су видели војску Француску на великим јој маневрама јесењим, изражавају се најповољније; али, морам нризнати, да се налази нриличан број скентика, међу гардијским ђенералима нарочито, одгајеним у искључном обожавању нруске дисцинлине. Него, ако Француска не светли најбоље на томе пољу (дисцинлине) није ни руски војник баш тако савршен, Ја сам видео више војсака јевронских, и могу рећи, да не знам за војника који би био нитомији, послужнији скромнији, и јуначнији но што је војник велике Русије. Па опет, он никада не може да достигне ону механичну правилност кретања и борења какву видимо код пруске војничке машине. На пример, наша пешадија никада не може да маргаира онако право и упоредо као шго то чини иешадија пруска. Дабогме, да се овде теше тиме, што веле, да је рат, рат а не парада, и не греше млого кад тако што и кажу; али ја сам и сматрао за дужност да и ову сграну руске дресуре изн^сем. У осталом, ваши читаоци нека извине што се и овом приликом забавих толико око војничких ствари. Према стмњу у коме се Јевроиа налази мени није познато нл једно сувременије питање. Ако цар Фридрих умре — а сви су знаци ту очевидно је, да ће у Руси.ји настуиити глува бор-