Београдске општинске новине

178

предвиђено време нксу могли потребне податке добити, ни изради нројеката приступити. Поврх свега појавише се и тешкоће за извршење саме трошарине. Она је са свим и изостала, а тиме се и цела ствар на неодређено време успавала. Након не пуне године дана, иитање о водоводу долази опет на дневни ред, но у иреиначеном облику. Ма да радови за истраживање воде нису наставл>ани ни довршени; председник онштине г. Мијаило Вогићевић, на редовном састанку од 6.(VI 1886 год., саопштава одбору општинс<ом, да је добио неколико понуда за воду: те предл:аже, да се изабере комисија, која би их проучила, пре но што се изнесу на решење. Понуде су биле од Герсона из Хамбурга и Јасинскога из Брисла. За преглед тих понуда комисија је изабрата и она је на редовном састанку од 17.|У1. 1886 год. већ и свој извештај поднела. После истраживања , која су била у добром правцу одночета и која су дала повољне прве резултате, ио којима се могло с правом закључити, да би и даља истраживања успешна била; ова комисија од један нут вели, да се радом око истраживања пијеће воде у мокролушкој долини није постигао нозитив н резултат. Комисија та предлаже према томе, да се варош снабде савском водом, која је по њеном мишлењу исто тако добра као и извор. ска и подземна вода, само ако се добро Филтрује. ТТТто се тиче самих поднешених понуда, комисија не даје њихову оцену, но вели, да их не треба начелно одбити. Резонише, да би због неизвршења трошарине општина морала прибећи зајму; иа како би по мишљењу њеном зајам у крајњим писледицама био непробитачнији, то држи, да је најцелисходнији начин извршења путем концесије. Као основу за пррговоре о давању концесије комисија је израдила нарочити пројект, а према ономе што је у примљеним двема понудама као најбоље нашла. Нацрт овај за давање концесије штампан је у онштинским новинама од 1886 год., те ће се сваки моћи уверити колико је исти непотпун и неповољан за онштину, тако да се морамо уиитати, колико ли су тек изгледале иоднешене ионуде! На основу изнешеног предлога, одбор је решио (решење бр. 85), да се поменути нацрт сем у органу оиштинском отштамиа и у засебне књижице, да се ове грађанству раздаду, а по тем да се сазове једна кон®еренција од одборника и грађана, која ће коначну одлуку донети. Та конФеренција међу тим да се сазове тек пошто комисија од г.г. Ф. ХоФана, М. Клидиса, Ј. Дилбера, М. Крстића и председника општине даде мнење о бунару г. Вшетечког, Велом потоку и осталим изворима у околини. На редовном састанку од 1|УП. 1886 год. на дневном реду био је и извештај те комисије за испитивање воде. Г. М. Крстић, као члан те комисије, објашњава из својег бележника њен рад и понашање, да због кратког рока није комисија могла иисмени извештај поднеги; те тако и нама остају неиознати резултати стручног испитивања њеног. Ма да су неки тврдили , да се зна да не можемо довољно ваде наћи, ипак је на томе састанку, а на предлог више одборника, одбор решио (бр. 104).

Да се приступи конању нарочитог бунара у близини Вшетечкове Фабрике (тачка с), под надзором г. Феликса ХоФмана. За ту цељ одобрава се сума од .4000 динара (рачунећи ту и инжењерске дијурне г. ХоФмана). У исто време, да комисија изпитује и све остале изворе у околини Београда. Целокупан извештај рада са свима податцима, како о копању бунара тако и о испитивању осталих извора, да се пошље г, Жигмондију на стручну оцену. Поводом тим, што су се неки од пројектаната били обратилв општини са молбом, да им се пошљу Халачијеви планови, како би могли пристуиити изради поручених пројеката ; одбор је на истом састанку решио, да им се одговори, да је изостанком трошарине општини за сада не могућно да изврши оне радове, ради којих су пројекти норучени. На ванредном састанку ол 3.]УП. 1886 год. опет би изнесено на дневии ред иитање о снабдевању вароши водом путем концесије. На томе састанку било је ватрених заступника остварења водовода тим путем, а они су тражили и да се концесија одмах даде, не чекајући на резултате истраживања воде. Међу тим било је одборника, који су сасвим коректно тражили, да. се прво реши питање о води, па онда тек да се приступи даљем раду. Тражили су, да се одреде веће суме на истраживање воде, јер као дотле радећи ништа се не ностизава већ се само посао отеже. Према томе одбор је на истоме састанку решио (бр. 73): Да се питање о концесији одложи дотле, док се посвршују послови око истраживања изворске или подземне воде, према ранијој одлуци одборској, и док се позитивни резултати констатују. Тога ради комисија за истраживање воде (којој се придаје и г. Бугарски), да енергично нрионе извршењу својег задатка, споразумно са комисијом одређеном за регулисање питања о води. Ако комиеија та нађе за иотребно, има се опет позвати г. Жигмонди или други који стручњак, а председ. ник се овлашћује да то учини. Раније одобрени кредит од 4.000 динара за извршење овога посла (из нартије непредвиђених потреба) новећава се на 12000 динара. При свем том што је на састанку од З.јУП. 1886 г. тако решено, и ма да нису истраживања воде била довршена; исте године на ванредном састанку од 6.(XI. одбор општински доноси одлуку (бр. 239): Да се водоводи, канали и осветлење изврше путем концесије, а иосредством ширег конкурса, који одмах да се расиише са роком од 4 месеца. Односно израде пројеката за извршење тих иослова, да се остане при одлуци из седнице од 1.|УИ. 1886 г. (т. ј. да се израда пројеката одложи) док се не види какве ће се понуде конкурсом добити. Међу тим прирез од 8% на 5 година, који је ударен у цељи исплате Халачијевих планова и у цељи израде цројеката за канализацију, водоводе и осветлење, да се и даље нрикуиља. Услед такве одлуке за давање водовода, осветлсња и канализације у концесију, расписан је почетком 1887 г. стечај, са роком до 10. Марта за пријаву суду општин-