Београдске општинске новине

179

•ком. Стечај је расписан у српским, немачким, Француским и енглеским листовима, а умољена су и министарства нских страних држава, да и она од своје стране наш стечај објаве. 11.|Ш. 1887. год. образована је комисија за огварање повуда, а на састинку од 19 .111. 1887 год. та је комисија поднела извештај о томе, које су понуде и за које радове стигле. Председник општине предлаже за тим, да се због важности питања.одреди најпре једна специјална комисија, која ће нредмет са сваке стручне стране испитати и оценити, па онда тек да се изнеее одбору онштинском на на решеае. Нреллог се усваја и одбор избере комисију од 4 лекара, 5 правника, 6 инжењера, 4 архигекта, 4 Физичара и 9 Финансиста. Накнадно истога дана изабрана су јоште петорица у ту комисију, тако да се комисија састојала из 37 чланова. У сред тако одушевљеног расположсња за концесије и у време конце/трисане бриге на томе, да се оне и у дело приведу, појављује се 25.|НТ. 1887 год. комисија за истраживање изворске и подземне воде у околини Београда са својим извештајем. Пошто је рад те комисије најзамашнији у целом раду за истраживањс воде/ то ће бити користно, да се на њему мало задржимо, те да видимо до каквих се резултата дошло. Према решењу одборском од 1.|УП. 1886 године, да се но унутству г. Жигмондија приступи копању бунара у близини нарног млина г. Вшетечког, а осим тога да се сазна и нраво стаЛе извора у околини Београда; одређена комисија одмах је свој посао и отпочела. У почетку је комисија била састављепа од г. г. К. Алковића, Ф. ХоФмана, М. Крстића, М. Клидиса и Ј. Дилбера. Доцније, 24,|УН 1886 год., ради свестранијег испитивања и споразумевања о постављеном задатку, умољени су и нримили се за чланове и г.г. Љ. Клерић, С. Лозанић, К. Главинић, др. М. Т. Леко, Вл. Марковић и Н. Стаменковић. 7.|VI. 1886 г. учињен је уговор са предузимачем за копање бунара од 2 м у пречнику, а на дубину од 28 м. (за 1500 динара, а општина да црнс воду кад се у већој количини иојави). Одмах се нристуиило копању бунара. У дубини од 6,10 м. појавила се слаба водена жица и до дубине од 18 м. није се нова вода појавила. По предлогу комисије, ирсдседник општине нозове г. Жигмондија — коме дотле нису били саогнптени ни резултати бушења у мокролушкој долини — да понова дође у Београд. те да даде своје мишлење о успеху, како тих истраживања изворске воде, тако и о раду на великом бунару. Г. Жигмонди се и овоме позиву одазвао и пошто је је у Београду провео 4 дана (30. и 31. Јули и 1. и 2. Август), поднео је председнику општине написмено своје мишлење. Г. Жигмонди вели, да су се бушсњем у мокролушкој долини нотврдили његови ранији назори о изворској в )ди. Што се тиче бунара, и по већ добивеним резултатима, тврди да ће се наићи на много већи резервоар

подземне воде у мало већој дубини. Тврди да ће се на 24-том метру појанити толика количина воде, да ће се ванредна техничка средства морати употребити, те да се бунар искона на дубину од 5 м. испод тако нађене водене жице. Ако се у дну бунара, као што је и пре препоручио, у сва 4 правца ископају галерије, количина ће се воде толико умножити, да ћемо је имати довољно за нодмиреве свију нотреба, а томе ће се он особито радовати. Јака водена жица, о којој г. Жигмонди говори, појавила се 23. Августа већ на 19. метара дубине. Вода је придолазила у јаким млазевима са 3 разне с/гране (север, југоисток и југозапад). А тешкоће за савлађивање воде биле су у толико веће, у колико опгнтина није имала потребних техничких средстава на расположењу. Због набавке и монтирања 2 пулсометра за црнлење воде и због грађења шупе за позајмљену локомобилу издангубљено је близо месец и по дана, па и кад је настављен рад, слабо је напредовао, услед навале воде и немара предузимача. Рад је услед тога 10.]Х1. 1886 год. по ново прекинут. Дубина бунара износила је тада 23,10 м., а воде било је у њему за 3,10 м. изнад дна. Са предузимачем раскинут је уговор 14.ЈХ1. 1886 г. па пошто се други није могао наћи, закључено је, да се рад продужи у режији. Непосредни надзор над радом новерен је члановима комисије г.г. Вл. Марковићу и Н. Стаменковићу Рад је на тај начин 17.|Х1. 1886 год. настављен, а 28.|П 1887 год. деФинитивно прекинут. Бунар је у пуној пЈирини ископан на дубину од 26,30 м. а сем тога је јоште у дубину за 3,45 м. бургијом бушено. Изнад дна бунара било је воде за 8,50 м. Навала воде била је толика, да се једним нулсометр»,м није могла савладати, а други се није могао унотребити, с тога што је радна снага парног казана, који је на расположењу стајао. била одвећ мала. То је био узрок, те је комисија сматрала, да мора рад да прекине и да га нривремено сматра као довршен. Прекидању даљег рада приномогло је и то, што је с једне стране било најнезгодније време за рад (месец Фебруар), а са друге стране биле су већ стигле понуде концесијонара, те је са многих страна наваљивано на комисију, да поднесе једном извештај о своме раду. Рад на бунару не може се међу тим никако сматрати као довршен, јер нису ни галерије у дну бунара копане, као што је г. Жигмонди препоручио, а чиме би се ио његовом мишлењу количина воде знатно увећала. Доказ су томе и сама посматрања комисије. Она вели у своме извештају, да се са сигуношћу може закључити, да је вода у бунару г. Вшетечког иста као и у копаном општинском бунару (а удаљени су за 150 м. један од другог). Приметило се мећу тим, да се количина воде не смањује ни у једном од њих, кад се у другоме црпе. То доказује да је резервоар, из којега се оба бунара пуне, веома богат. Зарад одређивања каквоће воде чинио је државни хемичар др. М. Т. Леко приближну анализу. Он вели, дз. вода у главноме одговара захтевима који се цолажу на добру воду за пиће. а има највеће сличности са водом с^ Хајдучке чесме у Кошутњаку. Свежега је укуса и цема